Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

8

XLI. sednica 1. aprila 1921. godine

vanje Muslimana iz tih krajeva, rešili su te su Uredbom primili šerijatsko porodično i nasledno pravo i za Staru Srbiju i Makedoniju ostavili muslimanskim sudijama, muftijama, da ta pravna pitanja, kad se pojave, rešavaju. I, gospodo, onda ste i videli da iz Stare Srbije i Makedonije nije bilo onakvog iseljavanja, kakvo je bilo 1867. godine iz Šapca, Beograda, Užica, Smedereva, i Kladova i kako je bilo 1887. godine i posle toga iz Niša, Prokuplja, Vranja, Leskovca i drugih krajeva. I, gospodo, treba pozitivno da znate, da je politika Kralja Milana posle 1887. godine išla na to, da zadrži muslimanski živalj u ona četiri okruga, ali nije u tome uspela, - po onome što sam ja još u mladosti čuo u glavnome zbog ovoga. Meni je, gospodo, ova stvar poznata i dopustite mi da se malo zadržim na njoj, a ja mislim da je i to jedno obaveštenje. U velikoj francuskoj, u najlepšoj francuskoj koloniji Alžiru, koju neki Francuzi zovu Novom Francuskom, ima dve vrste gradjana: jedni su francuski gradjani, a drugi su takozvani indiženi, to su mesni Arabljani. Za njih postoji naročiti režim. Francuski gradjani imaju sva prava kao i oni gradjani francuski koji žive u Parizu ili u Marselju, a ovi ih urodjenici nemaju. Ali, i ti urodjenici stiču sva prava francuskih gradjana čim izjave da se odriču povlastica šerijatskog prava i da pristaju da žive po francuskom gradjanskom pravu. I, gospodo, ipak vidite da ti ljudi neće da postanu punopravni francuski gradjani, nego pristaju da ostaju i gradjani drugoga reda samo zato što neće da se odreknu toga šerijatskog prava. Ovo navodim samo kao primer da vidite od kolikog je značaja za njih to šerijatsko pravo, a vi ne možete navesti ni jedan obrnuti primer, ne možete navesti da su naši Bosanci koji su prilično izglašeni s te strane da im se od strane Pešte mnogo izlazilo na susret, ne možete navesti ni jedan 'primer da se ma kakva bosanska porodica odselila stalno u Peštu, i ako su se iz Pešte stalno hvalili time, da su oni pokrovitelji Muslimana u srednjoj i istočnoj Evropi. Ali što se tamo nije išlo, i opet je tome bio uzrok ovo šerijatsko pravo. Za to vas molim, da mi iz obzira prema zadovoljstvu i miru u našoj državi i iz obzira prema našoj braći Muslimanima pvimimo ovo ovako, kako je ovde predloženo. A mi smo, gospodo, zato i postali ovako šarena država, ovako nejednoliki, što je naša istorija bila izuzetno pod raznim uticajima i u najrazličnijim prilikama, da su ove razlike izmedju nas i postale i razumno se može misliti da mi ne možemo sada za jedan čas te razlike ukinuti i sve ovo izjednačiti. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. Kurbegović i onda je diskusija zaključena. Fehim Kurbegović: Ja moram naglasiti, da gospoda koja prigovaraju mome predlogu i mome insistiranju, prigovaraju samo radi neobaveštenosti. Nemojte misliti, da ja ovo govorim kao verski fanatik. Ja ovo što ističem i što zagovaram ja to činim kao sudac i kao poznavalac ovih šerijatskih odnosa u Bosni i Hercegovini, kao poznavalac šerijatskog naslednog našega prava. Vidite, vaše ženidbeno pravo, vaše nasledno pravo ima jedan istorijski izvor, izvor koji potiče iz Rima, dok naše ženidbeno i naše nasledno pravo ima sasvim drugi izvor, izvor koji potiče sa Istoka. Kad je došla okupacija i primena sudstva od strane austro-ugarskih vlasti u Bosni i Hercegovini, došlo se do uvidjavnosti, da se ne može drukčije, a da se ne prizna ženidbeno i nasledno pravo kroz šerijatsko pravo. Jer ako vi priznate Islam ovakav kakav je, dosled-, no tome morate priznati i ovo. Možete ga ne priznati samo u tom slučaju, ako bi njegove ustanove došle u

sukob sa javnim poretkom i moralom, ako poznaje naše islamsko pravo, ja mislim da nijedan ne može tvrditi, da će ono doći u sukob bilo sa moralom, bilo sa javnim poretkom. Gospodo, šerijatski sudci u Bosni i Hercegovini nisu samostalni sudci. Ja sam bio kotarski sudija, a šerijatski sudija, to je moj referent. On je iadio pod mojim nadzorom i pod mojim parafom. Ako je on doneo rešenje o jednoj stvari, ja sam ga pregledao. On je stručnjak i on je imao da reši stvar, a ja sam ga samo nadziravao. Isti je njegov rad kao rad gruntovničara. Ja nisam mogao samostalno da radim, jer je on stručnjak i poznaje norme kao praktičar, a ja sam ih znao samo općenito. Još nešto. Ja danas kao redoviti sudija u Bosni i Hercegovini, imam da sudim i nasledne stvari pravoslavnih što se kod nas zove mulkom. Sto se tiče mulka, to je ona najrigoroznija svojina i ja sam uručivao ostavštini po šerijatskom pravu, a mirije uručujem po opštem gradjanskom pravu. Vi znate kakvi su to propisi. Ja kad rešavam o zaostavštini pravoslavnog, ja onda uzimam spis pred sobom i ako je mulk, ja moram ustanoviti i videti ko su naslednici i onda moram spis da ustupim šerijatskom sudcu da on ustanovi nasledne delove, a ja mirije uručujem po opštem gradjanskom pravu. Medjutim došla je naredba vrhovnoga suda, da se ispituje i običajno pravo, kaže se u sporazumu sa sveštenikom, i kad god sam raspitivao glede mulka, došao sam do zaklučka da je ono većinom u skladu sa šerijatskim naslednim pravom. Ja kao mladji počeo sam da kod pravoslavnih uručujem mulk po opštem gradjanskom pravu i kadgod sam tako činio, nisam nikad imao predstavke na Vrhovni Sud, jer je on druga zadnja instancija u svim stvarima; kadgod sam uručivao mulk po opštem gradjanskom pravu, dobivao sam stalno utok i uvek je utok važio i usvajali se razlozi stranke u utoku naznačeni. Stoga kažem vam, ako šerijatski sudac radi kao sudija a on je redovni sudija, njegova je kompetencija različna od kompetencije muftije. Oni su čisto verski zvaničnici dok šerijatske sudije nisu verski zvaničnici. Šerijatske sudije regrutuju se iz državne šerijatske sudačke škole, koja postoji u Sarajevu. U njihovom redu ne možete naći ni jednoga sudca koji nema maturu, a ima već dve godine kako se radi da se ta državna šerijatska sudačka škola izjednači sa pravničkim fakultetom, tako da će te sudije biti nadležne i za druge stvari. Baš radi ove stvari došla je naredba od vlade odmah iza prevrata, a koja se tiče Muslimana, da se sve šerijatske stvari, koje se tiču Muslimana, pošto su gradjanski sudovi preopterećeni, ustupe šerijatskim sudovima da ih oni rešavaju, pošto su oni sposobni da ih reše. Dakle kao što rekoh, te šerijatske sudije nisu bile državne sudije, no referenti kotarskog sudca. Šerijatski sudac je onaj organ referent kotarskog suda isto tako kao što su one vrhovne šerijatske sudije organ Vrhovnoga Suda. Ima još jedna ustanova, gospodo. Ako ja, kao Musliman, nisam zadovoljan da mi kotarski šerijatski sudija sudi u prvoj instanciji, ja imam prava tražiti, da mi prvostepeni sud u toj stvari presudjuje. Ali, do čega tu dolazi? Pošto državne sudije nisu upućene u te naše stvari, oni onda traže u okružnom mestu šerijatskog sudiju kao referenta i votanta, da kao prisednik s njima zajedno o tim stvarima rešava. To je, dakle, čisto podržavljeno. Ako, gospodo, tražite izvor vašem gradjanskom naslednom pravu, vi će te mu naći izvor u rimskom pravu, a našem naslednom pravu naći će te izvor u suprotnom, islamskom pravu, i ako će te priznati Islam, onda dosledno tome, morate priznati i ovu instituciju, koja je čisto podržavljena. Ovde nema, gospodo, ničega klerikalnog, ničega fanatičkog, nego ovo ide baš za onim, što je ista-