Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

У вези са одредбама овог члана поставља се питање коме се уплаћује, тј. чији су приход средства које Завод не обезбеђује односно које уплаћује осигураник. Да ли здравствене установе или Завода, односно да ли ова средства имају судбину садашњих партиципација7

Члан 46 регулише листу чекања. По нашем мишљењу недовољно и неадекватно. По наведеном члану Нацрта листе чекања се могу уводити само за болести уста и зуба, то јест за врсте здравствених услуга из члана 36 овог Нацрта Закона, што је недовољно и не одговара садашњој ситуацији и пракси, а сигурно се неће ни у скоријој будућности исто изменити, пошто су листе чекања пракса и развијених земаља. Према томе залажемо се да се прошире листе чекања и за друге врсте здравствених услуга које нису хитне и за које се може утврдити редослед коришћења у зависности од медицинских индикација и других услова. Но те услове, као и начин, методологију остваривања и друго треба што прецизније дефинисати, избегавајући можда при том термин хитности, јер је хитност већ дефинисана у члану 42 став 2, и то утврђује стручно медицински орган Завода у поступку остваривања права, па онда то не би могао прописивати и министар, како је то дато решењем у члану 46 Нацрта.

У члану 47 утврђује се забрана здравствене установе односно другог облика обављања здравствене делатности, да наплаћује другачије износе за пружене здравствене услуге, мимо прописаних у члану 40. Ова одредба је нејасна и недоречена, а посебно што није за њу прописана санкција, те се поставља питање смисла ове забране и њеног дефинисања. (Да ли је то кривично дело и које, привредни преступ, прекршај или из њега произилази само накнада штете7). Позната је и чињеница да се различите наплате у недостатку материјала и средстава наплаћују од осигураника у разним износима и на разне начине, те да има доста судских спорова и др.

У члану 50 се утврђује круг лица којима се обезбеђује здравствена заштита у целини на терет средстава обавезног здравственог осигурања и без плаћања разлике до пуног износа цене здравствених услуга. Сматрамо да је тај круг преширок и да га из разлога економичности треба преиспитати.

У члану 52 се уређују односно набрајају здравствене услуге које се не обезбеђују у обавезном здравственом осигурању. Сматра-

539