Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

ропства и принудног рада (чл. 5), слобода окупљања и удруживања (чл. 12), право на образовање (чл. 14), слобода избора занимања и право на рад (чл. 15), заштита од дискриминације (чл. 21), једнакост између жена и мушкараца (чл. 23), заштита деце (чл. 24), заштита старијих особа (чл. 25), право на интеграцију особа са хендикепом (чл. 26).

Може се рећи да је у рангу ових докумената и „Европска конвенција о људским Правима“, коју је 1950. године донео Савет Европе (наша земља је ратификовала Конвенцију 2003. године).“ Наиме, Суд правде европских заједница је 1986. године заузео становиште да принципи из овог документа спадају у признате принципе права ЕУ.7

Секундарни извори права ЕУ, иако су формално мање важни, у овој грани су од примарног значаја. Њих можемо поделити на обавезујуће и необавезујуће. У прву, најважнију групу извора спадају:

Ф правила (уредбе), Ф директиве (упутства) и Ф одлуке.

Међу необавезујућим актима већи значај имају:

Ф преџорукемн

Ф мишљења.

Поједина питања се уређују и: резолуцијама, декларацијама, акиионим плановима, „зеленим и белим књигама“. Уз неведене акте, последњих година важну улогу имају и „европски колекшивни уговори“. Слично као у англосаксонском систему права, велики значај имају одлуке Суда правде европских заједница (стационираног у Луксембургу).

Правила (тезмјаноп5), доноси Савет министара или Комисија, а најсличнија су законима. Карактерише их општост и имају обавезујуће дејство, односно аутоматски постају део националних правних система земаља чланица без потребе било каквих даљих легислативних или административних мера за њихову примену (тзв. Директно дејство).

Иако имају мању правну снагу од правила, јирекшиве (фтеспуез) представљају најважнији легислативни инструмент Уније у хармонизацији радног и социјалног права. Док постоји релативно мали број правила,“ у оквиру Уније донеето је мноштво директива (толико, да би их овде било тешко наброја-

26 Сл, лист СЦГ, бр. 6/2003,

77 Е. Сзисцзцзак, оп. цит, стр. 47.

2 Видети више: Ј. Напјоп, European Community Law, Sweet Mahwell, 2003, crp. 103, 288; P. J. G. Kapteyn, op. cit, erp. 315; Coopers & Lybrand, Employment Law in Europe, Gower, UK, crp. 5; 1992, R. Blan-

„ рат, ор. цит, стр. 59; Б. Лубарда, ор. си, 109–141; Европојмовник, ор. си, стр. 23, 167.

— Упоредити: М. Тратник, op. cit, erp. 49; Coopers & Lybrand, op. cit, erp. 5.

30 Најзначајнија правила су: Правило 1612/68 – којим се регулише слобода кретања радника, Правило 4064/89/СЕЕ – које се односи на колективно представљање радника у процесу реорганизације, Правило бр. 1408/71 – које одређује правило координације у области соцјалне сигурности. Видети више: Б. Лубарда, оп. цит, стр. 110.