Radno i socijalno pravo

Др. Сенад Јашаревић: РАДНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ти). За разлику од правила, директиве углавном немају „директну проходност“, већ захтевају имплементацију у унуштрашњем праву земаља чланица.

Одлуке (дестаоп5) Савета и Комисије су такође обавезујући акти у оквиру тематике на коју се односе, али немају општи карактер.

Уз ове одлуке, које објективно имају мањи значај у комунитарном радном праву, постоје и одлуке Суда европских заједница (популарно га називају „Европски рад правде“). За разлику од улоге судова у континенталном систему права улога овог, највишег суда у Унији, битно је утицала на њену легислативу. Такав је нпр. био случај у области полне дискриминације, тј. примене принципа једнаког плаћања мушкараца и жена. Изједначење полова од стране Суда директно је утицало на примања великог броја, ако не и свих радника у Унији! Затим, познат је и спор у вези са начином доношења „Директиве о радном времену“ – бр. 93/104. Велика Британија сматрала је да се наведена директива морала донети једногласно, а не квалификованом већином, тако да је не обавезује. Суд је, ширим тумачењем појма „радне средине“, проширио дејство ове значајне директиве (која не регулише само радно време, већи ноћни, прековремени рад, одморе), на Велику Британију. 2 Такође, као што смо рекли, Суд је „Европску повељу о људским правима“ Савета Европе, тј. њене принципе, укључио у право Уније чиме је фактички у њен правни систем унео одредбе о људским правима. Оваквим тумачењима, Суд се наметнуо као активан „квазилегислативни“ фактор у креирању комунитарног права“ Неколико речи и о европском колекшивном преговарању. Могућност колективног преговарања на европском нивоу отворена је тзв. Мастрихтским споразумом (Споразумом о ЕУ) из 1992. године. У чл. 4. мастрихтског споразума наведено је да, уколико менаџмент и представници рада тако желе, „дијалог између њих на нивоу Заједнице може да води контрактуалним односима укључујући и закључење писаних споразума“. Такође је предвиђено, да уколико дође до закључења колективног уговора у оквиру питања из комунитарне надлежности, на заједнички захтев потписника Савет може тај акт учинити правно обавезним на нивоу Уније, доношењем директиве, правила или препоруке (што ће касније и бити учињено са већином закључених аката тог типа). Послодавци, који су сматрали да се Унија сувише меша у област рада, називајући то „легислативизмом“ Брисела, радо су прихватили идеју да се услови рада уреде аутономно, тј. договором социјалним партнера. 5 Године

5! © овоме видети више: Т. К. Харвен, „ЕС Law in Justifications for Sex Discrimination in Working Life, Labour Law Congress 2002, International Society for Labour Law and Social Security, Stockholm, 2002, erp. 104; Coopers & Lybrand, on. uur, crp. 23.

32 Видети више: Ј. Напоп, op. cit, erp. 288. n E. Szysezezak, op. cit, crp. 10.

9 Поред тумачења, у развоју праксе европског радног права значајна је и размена мишљења Суда правде са националним судовима поводом појединих спорних питања. Видети више: Е. бтузс7стак, оп. цит, стр. 172.

У Чл. 4.2. Мастрихтског споразума, сада чл. 139. тач. 2. новелираног Споразума о BS:

35 8. В/апрат, оп. цит, стр. 139.