Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

дина касније, у односу на Универзалну декларацију о (фундаменталним) правима човека, сведочи да је и ОУН водила рачуна о томе да је тешко истовремено и у истом документу говорити и о фундаменталним класичним људским правима и о социјално-економским правима. Прецизније речено, постојала је бојазан да ће мали број земаља прихватити такав документ (због економско-социјалних права).

Ипак, и Универзална декларација о правима човека, која се бави углавном политичким и грађанским правима, предвиђа и нека социјално-економска права. Сматра се да је то било могуће због декларативне природе овог инструмента. Та права су:

- право на имовину и забрану самовољног лишења имовине; - право на рад;

- право на слободан избор запослења;

- право на правичне услове рада;

- право на једнаку плату за једнак рад; _

- право на праведну накнаду за рад;

- право на синдикално организовање;

- право на ограничено радно време, одмор и разоноду; - право на стандард живота;

- право на посебну заштиту мајке и детета;

- право на школовање.

У међународном пакту о економским, социјалним и културним правима прецизније се наводе следећа социјално-економска права:

- Једнакост мушкараца и жена у коришћењу свих економских и социјалних права;

- право на рад;

- право на правичне и повољне услове рада (једнака плата за рад једнаке вредности, хигијенски и безбедни услови рада, напредовање у раду по способности, ограничено радно време и одмори, одсуства и празници);

УУ том emucuy: Steve Peers and Angela Ward, unt. meno, crp. 213. 16