Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, Х1П (1/ 2009)

циона оцена послодавца; закон. У случају кривичног дела на раду или у вези са радом то је закон. У питању је, дакле, разликовање врста повреда радне обавезе по критеријуму начина њиховог одређивања, следствено томе и њихово диференцирано именовање. Овакав начин именовања повреда радних обавеза не може, с друге стране, бити разлог за негирање кривичног дела на раду или у вези са радом као повреде радне обавезе, на тај начин ни консеквенци у погледу утврђивања одговорности запосленог које из тога произлазе.

3: Кривична и дисциплинска одговорност - разграничење

3.1. Сврха кривичне и дисциплинске одговорности

Ако смо о радноправној одговорности и из Закона о раду говорили као о дисциплинској одговорности, послужићемо се у разматрању овог питања најпре цитатом једног става др Александра Балтића.!! О разграничењу дисциплинске од кривичне одговорности овај аутор каже: "Дисциплинска одговорност разликује се од кривичне одговорности по предмету, циљу и домену примене. Дисциплинска власт тежи репресији због грешке, те се своди на дисциплинске мере које производе своје дејство у домену службе и само на њу. С друге стране, оне немају исти циљ: дисциплинска репресија има за циљ заштиту интереса службе и радне дисциплине, а кривична репресија има много шире моралне и друштвене интересе."

Општа сврха кривичних санкција, њиховог прописивања и изрицања, према одредби члана 4. Кривичног законика јесте у сузбијању дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством, а према одредби члана 42. истог закона, сврха кажњавања, у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4. став 2, јесте: 1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће на чини кривична дела; 2) утицање на друге да не чине кривична дела; 3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона.

Законодавац, како се може закључити, ипак остаје дужан одговора које су то вредности заштићене кривичним законодавством, јер то свакако не могу бити само вредности из члана 42. Кривичног законика. Одговор није ни у претходно цитираном тексту угледног аутора,

1 Др Александар Балтић, исто, стр. 248.

179