Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, XIII (1/ 2009)

али је за потребе овог рада довољно констатовати да вредности које се штите кривичним законодавством по своме значају и (далекосежним) циљевима надмашују општу, ако се о њој може говорити, сврху дисциплинских санкција, па и најтежу међу њима, заправо једину када се говори о Закону о раду, санкцију отказа уговора о раду од стране послодавца. Дисциплинска одговорност разликује се од кривичне одговорности, како истиче А. Балтић, по предмету, циљу и домену примене. Предмет кривичне и дисциплинска одговорност може, међутим, бити исти. Јер кривично дело може бити предмет обеју одговорност, имамо га у случају кривичног дела на раду или у вези са радом у Закону о раду. Али и у овом случају ове одговорности се разликују, и то по начину одлучивања о њима и по санкцијама, а ове разлике су условљене општом сврхом сваке од њих.

У дисциплинској одговорности штите се искључиво радноправне вредности. То су вредности које подразумева радноправни однос као однос међусобних права и обавеза запосленог и послодавца, утврђен законом и општим актима. За заштиту тих вредности установљена је санкција у виду отказа уговора о раду, са овлашћењем послодавца да је изрекне у поступку који сам спроводи. Кривичноправна сан кција за исто дело, за чије је утврђивање искључиво надлежан суд, која може да претходи или да следи отказ уговора о раду, у функцији је сврхе кривичне одговорности запосленог и без икаквог је значаја за радноправну одговорност запосленог. У прилог таквом разграничењу дисциплинске и кривичне одговорности на одређени начин говори и положај самог запосленог у покренутом поступку отказа уговора о раду у случају постојања правноснажне осуђујуће пресуде. Он може, како је већ истакнуто, да је оспорава као оправдан разлог за престанак радног односа у складу са својим правом на одбрану из члана 180. Закона о раду.

3.2. Кривична и дисциплинска одговорност као самосталне одговорности

Аутономност дисциплинске одговорности у односу на кривичну одговорност изричито је утврђена Законом о државним службеницима у већ наведеној одредби члана 107. став 2, према којој одговорност за кривично дело не искључује дисциплинску одговорност, али и у Закон о раду, у њему на посредан начин с обзиром на чињеницу да он номинално не познаје дисциплинску одговорност.

180