Radno i socijalno pravo

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУТ (1/2012)

уобличен (перфектуиран), није, само по себи, довољно да би пропис тиме могао почети и да важи, односно тиме није ступио на снагу, нити је постао део позитивноправног поретка и извор права који производи одговарајуће правне последице. Наиме, да би донети пропис почео и да важи, односно да би ступио на снагу, он мора бити и објављен. Дакле, објављивање прописа је услов за његово ступање на снагу, па правно није могуће да пропис ступи на снагу пре објављивања. Принцип обавезног објављивања прописа прихваћен је и у Уставу Републике Србије, с тим да се тај принцип, како смо то већ навели, не односи на Устави Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије, који, међутим, такође морају бити објављени. У погледу објављивања општих правних аката Устав је изричит: Устав, закони и подзаконски општи акти Републике Србије објављују се у републичком службеном гласилу, а статути, одлуке и други општи акти аутономних покрајина, објављују се у покрајинском службеном гласилу, док се статути и општи акти јединица локалне самоуправе, објављују у локалним службеним гласилима (члан 196. ст. 2. и 3.). Дакле, објављивање (публикација) прописа је услов за почетак његовог важења, ступања на снагу. Објављивање је акт обнародовања неког прописа и његовог стављања на увид јавности.“ Да би се јавност, тј. правна и физичка лица и други субјекти могли понашати у складу са прописима, односно нормама садржаним у њима, потребно је да их претходно сазнају. Објављивање прописа је заправо средство којим се омогућује ово сазнање. Уосталом, прописи се, како то за закон каже М. Јовичић, «доносе да би били примењивани, а да би могли бити примењивани, с њиховим постојањем и са њиховом садржином морају се упознати они на које се закони односе»; стога «нити постојање закона, нити њихова садржина смеју бити тајни».

Сврха и смисао објављивања прописа је влшеструка. Пре свега, пропис објављивањем добија свој спољни изражај, њиме се заокружује и окончава један процес настајања прописа; објављивање је услов почетка важења прописа – пропис који није објављен на одговарајући начин не може ни почети важити (ступити на снагу), дакле, не може бити извор права, нити може производити правне последице. У том смислу је и даље важећи став Уставног суда Републике Србије од 15. маја 2003. године о оцени угтавности општег акта који није објављен. Наиме, према том ставу, који ј= своје извориште и упориште, у време доношења, имао у одред-

6 С. Перовић: Ретроактивност закона и других општих аката, ИРО «Светозар

Марковић», 1984, стр. 7. 7 М. Јовичић, ор. с! стр. 409.

246