Radovi iz fiziološkog zavoda

2 ИВАН ЂАЈА

(Осим базалног метаболизма има још један члан енер-. гетског промета који може бити предмет упоређивања и који такође треба сматрати карактеристиком тог промета. То је максимум енергије коју организам може развити у борби против хладноће, кад не производи никакав вољни мишићни рад. На супрот основноме метаболизму, то је врхунски метадоли“ зам (тејађоћзте де зопитеђ.)

Та су два члана израз рефлексних механизама тако зване хемијске терморегулације на крајњим границама њихове моћи: један изражава промет енергије сведен на најмању меру под утицајем температуре термичне неутралности; други изражава највећу производњу топлоте коју организам може дати у борби против хладноће. Однос између та два члана, т.ј. између бројних вредности врхунског метаболизма и основног метаболизма, који сам назвао метаболизмовим количником, изражава моћ једне важне организмове функције, моћ акомодовања његове термогенезе.

Један од чланова метаболизмовог количника, основни метаболизам, био је предмет многих истраживања у физиологији и патологији, нарочито у последње време, базални метаболизам је данас врло распрострањен појам у науци. Други члан пак, врхунски метаболизам, није до сала био предмет нарочитих испитивања већ се само овде онде може наћи по кој податак о максималној вредности термогене моћи организмове. Још мање има података о односу између максималне и минималне вредности термогене моћи, т.ј. о метаболизмовом

количнику. Највише података о томе предмету може се наћиу Геђсуге-аз), који је у човека ванредно привикнутог хладноћи

мерио термогену моћ у води од 50—_7%, и која се може сматрати изразом његовог врхунског метаболизма. Из огледа истога физиолога на мајмуну и другим животињама може се по штогод разабрати о врхунскоме метаболизму њихову и о метаболизмовом количнику, али те вредности нису биле циљ

тих истраживања и не изводи се никакав закључак о томе предмету.

1) J. Спаја. Le métabolisme maximum du repos et le quotient métabolique. Comptes rendus de la Société de Biologie. XC, 1087, 1924.

2) J, Lefèvre, Chaleur animale et Bioénergétique. Paris 19.