Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 163

доктрине“, која је руководила врло важна политичка и војшничка предузећа бугарска 2

Упуштајући се у набрајање примера успеха бугарских армија, рецензент најпре смањује значај успеха грчке војске у њеном наступању за разбивеном || бугарском армијом, јер вели: Грци парадираху у празном простору. Међутим, када је 1915. године бугарска | армија упала у тако исто скоро сасвим празну српску Македонију, онда он ову околност не види. То је за њега брза и сјајна победа!

Исто тако невероватно звучи када се на стр. 171. при дну, прочита тврђење: Румунија је сломљена, главно, бугар«ском војском! Ово је заиста сувише хвалисаво, када се зна за „сјајне успехе немачке 9. армије, без чијег продирања у Влашку Бугари не би смели ни помислити да прелазе на леву обалу Дунава, већ би заспали у Добруџком буџаку.

У опште, рецензент И. А. Русев закључује да је бугарска војска била без ратне доктрине, но да сада треба радити на стварању исте, јер бугарска војска има високе одлике индивидуалне развијености и гипкости официра и војника.

Одељак Библиографија кратак је — свега 3 стране.

Одељак Иностране војне новости говори о Енглеској (шта је Енглеска трговачка флота у току рата превезла од људства ш материјала), о Румунији (организација, флота) о нашој Краљевини (личности министра војног и морнарице и његовог помоћника, као и овогодишњи буџет нашег министарства вој. и морнарице). Као додатак уз 1 књигу приложен је превод «са руског: Узроци распада руске војске, од руског аутора Ј. М. Лисовог.

У 3. књизи В. Журнала (за децембар 1920 год.) има ових 'чланака: Наша народна одбрана, у коме се излажу мисли о будућности бугарске оружане силе, којој је, као што је познато, «одредбама Нејског уговора о мгру спречен развој. Писац чланка износи, да наређење Антанте, да Бугарска може држати само најамничку војску (под платом), циља на то да бугарском на"роду убије ону високу љубав према војсци као одбрани отаџ„бине и да се тиме у њему угаси и војничка способност. Чланак „се продужава у ТУ. књизи. Савремено уређење позадине војске, наставак из П књиге. Развиће тенкова у Француској. Уништавање иншервала, указивање циљева, пренашање ватре и коректура гађања артиљерије. Међународни Одбор Црвеног Крста. У овоме чланку износи се најпре историја постанка институције Црвеног Крста, под утисцима ужасних сцена на ЧСолферинскоме бојишту, где је лежало око 40.000 мртвих и рањених. По том се износи улога ове институције у ратовима «на Балкану 1912—1913. год. Износећи, као пример, да се преко Црвеног Крста знало, на пример, да је у рату између Србије

и“