Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 165

Зашто је промењен војно-судски закон. У овоме чланку потпуковник Сливков доказује, да је стари војно-судски закон бугарске војске од 1889 године, који је у ствари превод руског вој суд. закона, био застарео, те да је његова измена била неопходно - потребна, у главноме: на првом месту у смислу давања права војним прокурорима да оптужују грађанска лица, за суђење којих је у рату надлежан војни суд, а тако исто и да оптужује она војна лица, која праве кривице изван својих команада а у домашају су власти дотичног војног прокурора, као и да стављају под суд сва лица војног и грађанског реда за сва дела, која се упућују прокурору било од војних иследника " или од команада. Друга је потреба за измену била у томе, што се за судије сада могу одређивати и официри млађих чинова, јер досадашња пракса, да судије буду старији по чину од оптужених, није дала добре резултате. Чланак Мисли (записи) о коњици брани важност коњице као рода оружја у савремено доба. Чланак није завршен.

Гађање митраљезом на цтљеве у ваздуху (балони, аероплани, цепелини). Објашњава се карактеристика и улога свакога од ових апарата и дају се кратки упути за гађање њихово. Фортификацијске: бслешке, говоре о прелазу брзе фортификације у ојачану. Препоручује стварање утврђеног полазног положаја у нападним операцијама; ове положаје писац назива „етапни положаји“. На Солунском фронту Бугари су бранили по '3—6 метара фронта једним борцем; код такве слабости посаде требало је утврђивати само отпорне центре, а никако целе линије, како је у ствари рађено, те због тога није се могло израдити ни солидно нити су положаји могли имати фортификацијску дубину. Да је урађено другаче на Добром Пољу и одбрана овога била би много успешнија, тада би били утврђени отпорни центри: Грчка стража, Шеиновац, Проданов вис, Кравица, Хлебар, Козјак и др. Због тога, што утврђивање Доброг Поља није схваћено како треба, овај је одсек био недовољно утврђен, без отпорних тачака на фронту, без саобраћајница и без позадњих положаја. Овај чланак даје још неколико упута за подизање осматрачница, вештачких препрека. Чланак План исхране и довоз третира ова врло важна животна питања. При том, наводе се цифре колико је Бугарска у току Великога рата, по годинама, мобилисала: у 1915 год. — 596.796 људи, или 27% од укупног броја мушког становништва, у 1916 години — 588.433 или 27%, у 1917 год. 704.232 или 32%, и, у 1918 год. 857.063 човека или 39%. Чланак Потреба изучавања страних језика заступа гледиште да бугарски официри треба боље да изучавају стране језике, а у томе циљу држава треба да их редовно шаље у иностранство. Ову потребу бугарска је војска нарочито осетила у рату