Ratnik

1.

о

РАЗЛИЧНОСТИ

њихова беше подељена и главни њен део. користио се само месним железничким саобраћајем не имајући везе са осталом железничком мрежом. Снабдевање армије под таквим погодбама отежано је. Неуспех је дејствовао до крајности негативно на дух армије. Али се Лурци ипак одлучише да напрегну сву могућну енергију и да даду отпор Грцима. Три дивизије из Кавказа, Курдистана и Киликије, које им остадоше на расположењу, беху пребачене на главно војиште у циљу затварања приступа 'ка Ангори...

Као што је познато, догађаји који ускоро затим наступише узеше неочекивани обрт по Грке. Опис тих догађаја биће изложен у следећој свесци. ВЕШ

ЗАГУШЉИВИ ГАСОВИ.

Садањи Свјетски рат доказао је, да су се преварили сви они писци, који су писали о рату у ХХ стољећу, да ће то бити само рат машина. Истина, у овом су рату машине играле велику улогу узимајући у обзир, почев од плугова за копање ровова, па све до подводних лађа и цепелина, а видјели смо и нешто нова и то је, да је овај свјетски рат донесао на видјело такођер и нека друга средства, која с; тако рећи од људи била заборављена и из сваког наоружања избачена, као што су н. пр. оклопи, штитови, стрељице, бацачи и шљемови, само што су сва та средства са напретком технике савршеније употребљавана. Стрељице се не бацају више из лукова као некада него из аероплана, бацачи не бацају више камење и греде као што их је Архимед употребљавао код обране Сиракузе год. 210 пре Хр. него мине и гранате, а некадању „грчку“) ватру“ заменио је бацач пламена.

(в>ј рат показао нам је нешто посве ново, чега прије није било, а то је борба загушљивим гасовима и димом. О

„%) Грчка ватра је смјеса која лако гори, нагло се пали, а дапаче и експлодира. Први пут се спомиње за Константина Великог год. 330, а по свој прилици потјече из Кине. Састоји се из креча, сумпора, угљена смоле (Ресћ) смола (Нагг), нафте и салитре. Та се смјеса често мијењала, тако, да се је кроз вријеме лако запаљива назвала „грчком ватром“. Смјеса. нафте и кречау прашку, кад дође у дотицај са водом, упали се од чега настајући гласови помјешани са ваздухом експлоадирају.

Стари Грци употребљавали су за бацање те смјесе неку врсту прскалица, а уста цијеви тих прскалица представљала су ждријело дивљих звјери. Ту смјесу употребљавали су још тако, да су њоме пунили шупље камење, гвоздену бурад и бацали на веће даљине бацачима.

Касније је та тајна „грчке ватре“ издајом дошла „Сараценима у руке, који су је год. 1101. и 1218. у „крижарским војнама“ против кршћана са успјехом употребљавали. – У последње вријеме називамо „грчком ватром“ смјесу барута, сумпора, смоле, катрана и нафте за упаљива зрна, која се из мужара бацају, а у води се тешко гасе.