Ratnik

86 РАТНИК

употреби тих борбених средстава не говори нам историја ништа, једино о диму нађе се у старим причама, где су богови своје љубимце хероје застирали облацима дима, да их учине невидљивима, а о загушљивим гасовима ни приче не говоре.

Да би могли тачвије упознати борбу са загушљивим гасовима, потребно је да упознамо те гасове и како су људи на ту идеју дошли.

Већ за енглеско-бурског рата год. 1899. и руско-јапанског год 1904. опазило се да код експлозије неких артиљеријских зрна настају гасови, који отровно дејствују на човечји организам (мелинит, шимозе, екразит). Унаточ томе, да ти гасови нису били искоришћавани за тровање непријатеља, ипак је међународна конференција г. 1899. забранила употребљавање овакових зрна. То је још јасније разложила декларацијом у Хагу г. 1907., где се забрањује употреба отрова, отрованог оружја, дапаче и сваке врсте оружја и муниције, која би излишна страдања задавала непријатељу (дум-дум зрна). Све су државе на то пристале осим Сједињених-Америчких и Немачке, — које су свој непристанак тиме мотивирале, да оне нису вољне избгцити бољи експлозив само зато што он ствара пригодом експлозије отровне гасове. То је тако изгледало, као да оне не мисле на то да иказа те отровне гасове употребе као борбено средство.

У овом Свјетском рату била је прва Немачка која је употребила загушљиве гасове, а како је то она провела и каквом организацијом, изгледа да се она већ прије рата том мишљу бавила и пробе извршила, само што је то за друге остало тајном. Послије тога биле су и друге државе приморане да се боре истим средствима и почеле су грозничавом брзином да испитују и траже такове гасове, који би били за борбу способни. Након разних испита дошло се до тога закључка, да су гасови, који се за ту сврху могу употребити, већ одавна познати у медецини и индустрији.

Гасови који се употребљавају за борбу треба да имају следећа својства: 1) да су тежи од ваздуха; 2) да се лагано дају претворити у течности и 3) да већ код ниске температуре из течности прелазе у гас. Да су тежи од ваздуха, потребно је за то, да се пригодом пуштања не дигну високо у ваздух, него да остану на земљи и да као густ облак иду напред. Да се лагано претварају у течност, потребно је за транспортирање, јер се велике количине гаса, које су потребне за борбу, могу као течност у размјерно мале посуде смјестити. Да се пак код ниске температуре претвара у гас, потребно је за то, да, излазећи из посуде, и код обичне температуре постаје гасом.