Ratnik

ОЦЕНЕИ ПРИКИЗИ 129

ложаје противникових батерија, пешадија скоро никад није проузроковала да артиљерија добије мете, пошто је непријатељ склоњен сачекао нападача, па га онда на 300—50 метара напао ватром својих пушака, митраљеза и топова. Тако сеу нападу никад није сасредило дејство артиљерије и пешадије на противникову пешадију. Чак и више, одбрана је увек била у надмоћности, пошто је могла уредити своју ватру, нарочито ватру лобро распоређених митраљеза.

Сличан неуспех имали су такође италијански напади 1915 год. У оба случаја требало је прибећи обухвату, у чему се није успело. Тако је рат постао непокретан. Противници су се закоренили у земљишту појачавајући своје положаје препрекама и фортификаторским радовима. Напад није имао довољна средства (1914—1916. год.) да разори ове радове; стога је бранилацунео највећи део својих средстава у прву линију стварајући тако један зид иза кога су се налазиле потребне резерве.

Фронтови су постали огромни и простирали се од мора до неутралне границе. У оваквим околностима био је могућ само фронталан напад, који је ретко успевао, пошто се није могла савладати браниочева артиљерија. Поред ових главних чинилаца (артиљерија и огромне војске) појавили су се и други, као митраљези, пушко-митраљези, жичане препреке. Овим припада мања важност. Против препрека појавиле су се бацачи мина и борна кола, против митраљеза мали топови и пратећа артиљерија, против ровова и заклона тешка и најгежа артиљерија. Ова последња рушила је препреке а мине и борна кола стварале су бреше за пешадију. Али против пешадије нападачеве, раније или доцније, ступила је у дејство са јаком ефикасном ватром браниочева артиљерија, која се скоро никад. није могла погодити, Први таласи нападача успевали су често, да иза лука путања својих батерија продру чак и преко непријатељских линија, али, раније или дсоцније, остали су одвојени од својих појачања баражном ватром браниоца. Обично се битка завршила незнатним добитком у земљишту. Оваквих битака било је веома много.

Доцније, кад су серазоравајућа средства побољшала, прешло се од зида мрежи, наиме, мета је раширена, подељена и умножена, одбрана организована по дубини. Од тада су положаји многобројни и дубоки и одбрана нема више циљ да сачува одређене положаје већ да заустави нападача у извесној борбеној зони. Ова је заштићена једном зоном осматрања или заштите, чије трупе врше улогу предстража. Иза борбене зоне налази се зона резерви за случај да нападач савлада прву.

Тако је бранилац водио рачуна онапретку наоружања.

РАТНИК, СВ. ХТ. 1921. 9