Ratnik

140 РАТНИК

како је ђенерал Кадорна замишљао себи српску офанзиву и ако вели на једном месту, да би јој Сава штитила бок: да ли кроз Босну или пак кроз пр»лазнију Славонију и Хрватску. Али, у главном, он је желео да види српске снагеу простору Загреб—Вараждин. а остало би морала остати брига српског вођства, што код овог општег разматрања није потребно ни нагађати, јер не мења ништа у суштини ствари Српска офанзива, било уз Саву или Драву правцем Загреба— Вараждина, предузета не обазирући се при том ни на Бугаре ни на Турке, свакако би још повећала додирни. фронт српске са аустријском војском, при чем би ова прва експоновала своје залеђе, северни, па, све до момента, док је ова задња могла било морем, било жељезницом држати везу са Далмацијом, Босном, Херцеговином и Ликом и јужни бок. Приспевши на ђенералу Кадорни корисну линију Загреб— Вараждин, већ сам северни бок тих снага износио би преко 500 км (Оршава— Загреб односно Оршава— Вараждин) и био би дужи него онај, за чију је заштиту ђенерал одредио 14 до 21 дивизију.

Снаге, које су могле угрозити бок и залеђе оваке српске офанзиве могле су се пренети како из Галиције тако и из унутрашњости Немачке, где је у то време било увек довољно ново формираних јединица или оних, које су биле повучене да се ретаблирају. (Неке немачке јединице ретаблирале су се те голине и у самој јужној Маџарској, те су при том могле увек послужити и као резерве за тај фронт). Снаге, пак, с којима је ђенерал Кадорна могао рачунати, могле су доћи само из Галиције, пошто је Италија истом 1916. године прекинула односе са Немачком. Немачки, алпијски корпус, у јачини једне динизије, који се налазио почетком рата у Тиролу и о којој снази ђенерал говори, повучен је одмах натраг, док је се осведочило, да Италијани упркос опћем очекивању не ступ“ ЈУ У рат са Немачком. (Ово ми је случајно познато, пошто сам онда био потчињен овом корпусу). Исте године овај корпус учествује у Галвицовој армији противу Србије!

За пренашање снага из Галиције на цео италијански фронт, од мора до швајцарске границе, Аустрији је стајало на расположењу само 5 непрекидних, жељезничких пруга, док их је 10 до 12 оваких могла комбиновати за концентрације својих трупа на просторијама између Оршаве—Загреба односно Оршаве—Вараждина и при том се још и Дунавом користи. Дода ли се овом, да је италијански фронт просечно био најмање за четвртину удаљенији, да су алпијске жељезнице увек осетљивије, да су простори према италијанском фронту за концентрисање већих аустријских снага врло скучени и без претходних, опсежних припрема скоро неупотребљиви, дочим су