Ratnik

О БОРЧЕВОЈ ПСИХИ 7

човечанство._се одржава у свежини_ и. животу, али уједно и у неизбежним борбама. Отуда и произилази факат, да је борба у животу човечанства природна и неизбежна, па и неопходна појава. Да ли би биље могло расти, кад би вазда

владала само суша или кишар — Не, потребно је да се дохвате у коштац сунчана топлота и облаци, те да у последици њихове борбе добијемо оно што нам треба — наизме-

ничност у добивању кише и сувог времена. Шта би било с возом без кочница» Воз се успут не би могао зауставити где треба, а на крају пруге изломио би се. Потребно је дакле довести до борбе живу снагу воза са кочницама, па да се може имати користи од воза.

Узмимо једног човека по наследству богатог. Ако би се он одао мекушачком животу, животу уживања, без рада, шта би било с њимр Такав би живот био штетан, на првом месту по њега: он би врло брзо упропастио своје нерве и друге органе; он би живио као и свака друга бесвесна биљка. Затим ни друштво, ни држава не би имали никакве користи од њега; он би живио као паразит. А замислите сад обратно, да се тај богати човек упустио у живот са тежњом да развије послове, који одговарају величини његовог капитала. И ако би при извођењу тих послова морало доћи до борби и сукоба (наравно на финансијском пољу) са другим људима, ипак би ти послови били кориснији, него обично седење — и по њега, и по друштво, и по државу. Он би осећао свежину и вољу за животом; друштво би исто тако активно сарађивало на том предузећу и од њега живило, а држава би добила своје одговарајуће уделе.

Замислите једну државу, која би прокламовала да хоће да живи мирним животом, да се у борбу ма с ким од суседа неће упустити, па ма шта они радили. Шта би било с таквом државомг |Њу би суседи убрзо разнели; ње би нестало. Ако је та држава, напротив, вољна и да се бије на случај да неко хоће да дира у њену сопственост, онда би се суседи добро размислили, да ли ће се машити њене својине.

Као што видесмо, зарад корисне функције бесвесних сила потребно је чинити употребу сила супротног дејства, а код живих бића до тога се само по себи долази.

Дакле, борбеност је основни услов живота исто тако као по инстинкт самоодржања. Човекова борбеност и урођени инсшикш самоодржања допуњују секако у животу целокупног човечанства, шако и у жпвошу појединаца, па и у обављању појединих грана човековог живоша, па следствено п у најизразитшијој форми човекова живоша, у самој борби. Кад при борби не би било инстинкта самоодржања, онда би остали