Ratnik, 01. 09. 1922., str. 70

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ | 63

Узалуд је он говорио, да са мостовим материјалом, који је имао на расположењу, на овоме месту не може да подигне мост. Узалуд је говорио, да је боље да се продужи превожење, јер даје резултате као мост, и боље. Ништа није помогло, и он приступи подизању моста.

Прво настане тешкоћа због расушених понтона, јер док се превозило, могло се бирати, а сад је требало употребити сваки понтон. Кад се после огромног губитка у времену и то "довело у исправност и понтони употребљени као потпоре, настане друга тешкоћа, — немање понтона.

Морало се приступити даљој изради моста на стојним потпорама. Требало је прећи још око 70 м. па стићи до леве обале.

Заиста је ретка случајност да се на тој даљини од обале могла наћи у Сави дубина која је могла да се савлада стојним пошпорама. — Но нашла се, и рад је предузеш.

Шта су за ово време радиле трупе, које су биле пребачене преко Савез

Одушевљени лаким прелазом и бегством војника аустријских, како је које одељење прелазило на леву обалу бацало се у гоњење. Спочетка сама, па их је после упућивао командант 13 пеш. пука.

Пионири, који су јуче кренути из Липолиста и стигли ноћас у 12 сати на место прелаза, утврдили су се на десној обали Саве, и, чекајући понтонире, добили су један метак од наше артиљерије у ров, од којега је погинуло 6 војника. Сад пребачени, на леву обалу иарадили су сами рампу за излазак артиљерије, која је возовима пребачена, па су онда послати међу пешаке без икаквог наређења за утврђивање. Највише су употребљавани за преношење муниције.

Аустријанцима придођу трупе у знатном броју и борба постане јака Они су тукли заклоњени у кукурузу, за тим са једне цркве, најзад су чак и њихови аероплани узели учешћа у борби.

Око 4 сата после подне једна наша кара полети у трку ка месту прелаза, да би донела муницију. Неко повиче „Коњица |“, те маса наших војника отвори ватру на њу, али је (заиста) по несрећи нико не погоди, те она продужи трк ка мосту, услед чега настане страховита паника.

Коњица јури ка мосту !

Све живо јурне ка мосту и, како се овај приближавао обали, то многи па чак и рањеници, поскачу у воду и јурну ка челу моста. Кад допру до моста, они у трен ока пообарају стојне потпоре, пошто мост није био утврђен за другу обалу, и покваре мост први пут.