Ratnik, 01. 09. 1922., str. 71

64 РАТНИК

Кад је страх прошао, понтонири скину порушени део моста па га понова подигну и наставе рад даље. У први мрак доспу до леве обале, и крајне моснице последњег распона баце од ногарача до обале, да би обележили место за праг. На том месту где је мост излазио на обалу, стајали су. у широком кругу војвици а у самом продужењу моста већа група официра.

Поњтонири су већ почели да утврђују праг, кад кроз наше војнике прође неко комешање и потмули жагор, а одмах затим на обалу избије један стрељачки строј, који одмах клекне и отвори страховиту ватру на понтонире.

Понтонири јурну преко моста, за за њима маса пешадије и под њиховом тежином још неутврђени праг попусти и мост на стојним потпорама падне у воду.

Настане друга паника, која се заврши тиме што се маса војника а доста и официра подави, 6 батаљона пешадије, полубатаљон пионира и 1 пољска батерија буду заробљени.

Како је то могло да се деси и шта је било у ствари г

Док је лево крило, са једном четом пионира, под руководством ппуковника Миљковића, израдило два реда ровова и тако се добро утврдило и организовало за. одбрану, да су одољевали свима нападима Аустријанаца до 3 сата изјутра (кад су их ови напали и са леђа), дотле десно крило нити се је утврдило, нити организовало за одбрану, и под притиском аустријских напада пред вече почну да одступају ка мосту, где најзад, несхватљиво како, пропусте онај строј аустријски, који отвори ватру на понтонире и мост...

Код оволико грешака ко би могао тачно рећи, где је узрок овој катастрофи 2

Грешке при овом прелазу следеће су:

1. Што се тако успешно чувала тајна о месту прелаза, да за њега није знао ни сам командант мостовог трена.

2. Што се није водило рачуна о брзини кретања мостовог трена, те је наређење за покрет издато тако доцкан, да је требало за 2 сата прећи 16 км. са воловском запрегом.

3. Што су понтонири дошли са расушеним понтонима.

4. Што није израђен мостобран. ј

5. Што је подизан мост.

а) што је у опште подизан, и 6) што је подизан специјално у овом случају.

Да детаљније изложим своје мишљење о свакој грешки понаособ.

1. Сваки војник и сувише добро зна важност тога, да се очува тајна о месту и времену прелаза преко оваквих баријера, али ја сумњам да ико зна потребу да се то као тајна очува