Ratnik, 01. 09. 1922., str. 73

66 РАТНИК

који су криви за ову грешку, човек не може довољно да осуди. Јер је непојмљиво невидети расушивање понтона и не предузети ништа против тога (ми смо на брегу изнад Лазаревца у оскудици воде набијали сваког дана кучину у пукотине на понтонима) Али у дивизијским треновима, осим капетана Настића, и није било понтонира. Био је један ппоручник магационер, један дугогодишњи наредник писар у штабу и један доскорашњи штабс-значар у понтонирској команди. Сви они, мада веома вредни и одважни, ипак су били једва у стању да изврше и добивено наређење, а о неком самосталном — по свом нахођењу — раду није могло бити ни говора. Они нису имали наређење да предузму мере против штетних последица од расушивања понтона, па их нису ни предузели.

4. Грешка, што се није израдио мостобран, не само што се не може оправдати, него ни разумети. Немогуће је разумети, како се могло да не изради нешто, што свако зна да је неопходно потребно и што је било изрично нарађено да се изради. Јер кад је мајор Ковачевић упитао једног команданта пука, да ли ће се пребачене трупе сетити да израде мостобран, овај је чисто увређен одговорио:

— То се разуме. Свако зна да то треба, а и наређено је.

Извршити онако олако прелаз, имати цео дан на расположењу, па са 6000 људи не израдити ни најужи мостобран, то је несхватљиво.

Ја налазим објашњење овоме само у једној ствари и сматрам да је она и потпуно тачна и једина. То је у томе, што наше пешачке трупе гаје страховиту одвратност према инжињерским радовима. Ствари, које смо ми инжињерски официри доживљавали са пешадијом, и сувише јасно доказују тачност овога тврђења.

А ова одвратност долази од тога, што официри пешачки или нимало или врло мало знају инжињерске ствари, па да услед тога не би губили од своје вредности ни у чијим очима они ниподаштавају све инжињерске ствари у говору и у раду.

Моје је мишљење, пошто су сви инжињерски официри упознати потпуно са свима пешачким стварима, и ове се од њих, траже исто онако скрупулозно као и од пешачких, да и пешачки официри морају да науче све инжињерске ствари. Да се на испиту за капетана од сваког пешачког официра тражи фортификација исто онако детаљно, као и од инжињерског.

Да за командира чете не може нико добити, док није провео 3 месеца на курсу у пионирском батаљону. Да за команданта батаљона може добити само онај који је био на курсу још по 2 — 3 месеца у минерској и телеграфској чети и, најзад, за команданта пука кандидат мора бити