Ratnik

108 РАТНИК

кроз уста свештеникова дала свој благослов извесној акцији, онда је питање моралне оправданости те акције било већ у савестима учасника дефинитивно решено у њену корист.

Овај велики сукоб народа изазвао је кризу у људским душама. Настало је оно, што је Ниче назвао „преображај свију вредности“. Ми се сретамо сада са једним новим моралом, не новим по пореклу, него по снази са којом се појављује; моралом једнако непријатељским и цркви и држави и национализму; моралом материјалистичким. Он је дете материјалистичког погледа на свет.

Овај вал није ни нас поштедио. Продрео је негде више негде мање. Но ова појава је пролазна. Та, да је назовемо, материјалистичка вера има једну грдну празнину, оставља незадовољену једну велику област душе: потребу натприроднога, тежњу ка мистичком, дру им речима жељу за Богом. Ту празнину не може нико други испунити него вера, репрезентована у постојећим црквама, јер, за сада барем, не примећујемо никаквих нових верских покрета. Ова би се тврдња дала у неколико иставити, но за ову тему ствар је споредна.' Црква дакле има пред собом једно поље, које нико не обделава. Према томе, теоријски узевши утицај цркве у опште јесте могућ.

„Што се тиче војске, треба узети у обзир само нарочиту душевну дисциплину код војника од почетка његовог рока па до краја службе. Рекрут, кад дође од своје куће у касарпу, долази у сасвим друге прилике. Све му је у почетку туђе, непознато. Жалост за кућом, војничка строгост, тачност и дисциплина стварају у њему чувство усамљености, и у том разњеженом стању већ сама појава свештеникова, појава, тако рећи, познатог лица, које је он из детињства виђао у своме селу и кући својој, рађа између њега и свештеника неки близак, скоро родбински одношај и нарочито поверење и поштовање. Душа је његова отворена поуци и утеси. Та пријемљивост још је јача, када се војник налази у посебним приликама као у болници, затвору, а нарочито у рату, јер у свима тим приликама у човековој души превлађује „осећајност“ и то у толикој мери, да често пута изгледа као неко болесно стање. А јасно је, да је тако душевно расположење врло подесно земљиште за свештеников ради моћни утицај.

Да су ове теоријске поставке тачне, доказују нам искуства из прошлих ратова. У овој најгрубљој појави материјализма, у свима ужасима и страхотама, најјаче је избијало силно верско осећање. Причали су ми многи г. г. официри о

' Пр. писца.