Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 109

својим личним доживљајима, и сви су били једнодушни у констатацији, да нису ни сами пре тога знали колико лобожности носе у себи, и они и војници, и колика је снага и моћ вере.

Не треба изгубити из вида, да ми имамо још доста народа, који живи у патријархалним традицијама, и који нам даје: много оних питомих, поштених рекрута са чистом дечијом душом и побожношћу, које му врлине треба не само очувати, већ и свесно ојачати.

Но ми се у војсци сретамо и са друкчијим типовима, са децом данашњег времена, са огрубелим војничинама са „ландскнехшима“ и т. д. које такође треба исправити и на прави пут извести.

У таквим случајевима утицај цркве има своју границу, која није много широка. Но овде ауторитет цркве може да накнади више или мање лични утицај и пример свештеников. То, наравно, зависи од његових квалитета умних и моралних. Колики је утицај појединих личности у друштву уопште, а у војсци напосе, зна свако. Но овде је тешко поставити нека правила, а у колико је могуће, учинићу то у трећем делу овога задатка.

Овде ћу да споменем још ово: један од г. г. официра, у своме предавању, држаном у овдашњем официрском дому, изнео је конкретне примере о учествовању неких свештеника у самој борби, предњачећи војницима са крстом у руци, и констатовао је, да је то било од великог моралног утицаја на елан. бораца. Таквих примера било је и у руско-јапанском рату. Ја лично нисам учествовао у рату, но приликом предавања веронауке у војсци уверио сам се, да жива реч свештеникова може да буде од знатног утицаја.

Наравно, утицај свештеников (претпоставивши код њега потребне особине) у толико је већи, у колико рад његов наилази на више предусретљивости и потпоре код војних старешина. Војник не сме осетити, да је вера само једно педагошко средство за „прости народ“, већ да је саставни део и неопходна потреба душе људске.

Ми смо у нашој историји имали жалосних примера ничим неоправданог недостојног поступања према цркви и свештенству. Сетимо се примера, које је забележила народна песма, као на пр. случаја, где је обесна властела у цркву коње нагонила и на копља нафору примала. Па онда случаја, где су они чауши, послани протопопу Недељку, да га. зову на неки државни савет, истога у цркви били топузима, да пожури. Ово је јак доказ трулог и моралног злог стања у