Ratnik

110 РАТНИК

„ондашњем друштву и држави. Оба ова примера датирају из времена пред сам распад старе српске државе.

О данашњем одношају нашег друштва према вери и сцркви, дало би се говорити, но што се тиче војске, ја са "задовољством констатујем, да сам досада у своме раду код већине меродавних војних лица наилазио вазда на разумевање и на исправно схватање, од колике је важности вера као васпитно средство у војсци. ;

Када смо утврдили могућност утицаја свештениковог на „морал војника, прелазимо на трећи одељак, на

3. Средства тога утицаја

Цела свештеникова служба појављује се у три облик: у богослужењу, проповеди и пастирском раду. Тиме су уједно, у главним цртама, означена и средства, која му стоје на ра"сположењу у његовом раду у војсци.

Колико утиче богослужење на расположење човеково, познато је ваљда свакоме. У нормалним приликама има оно за последицу свест о учињеној дужности и осећање умирења, а то, по хигијени душе, није ништа друго, него душевни одмор. У изванредним приликама, ратним невољама, душевно учествовање верних у богослужењу много је јаче. Оно се пење до заноса — екстазе. Према томе и последице које настају у души, много су веће. Узгред спомињем, да је снага молитве толика, да често пута лечи болести, које изгледају чисто физиолошке. Значи, да молитвени занос потенцира човекову вољу до највише могуће границе.

Један пример утицаја молитве или богослужења у ужем „смислу: приликом прелаза границе, за последње солунске офанзиве, ступивши на земљу отаџбине, команданти су дали заповест на молитву. Дивизије, пукови, батаљони стали су. Читала се молитва господња „оче наш...“ У томе свечаном тренутку није било никога, кога није дирнула узвишеност тога чина, а многи су се толико занели, да су плакали и „љубили земљу своје отаџбине. И у томе узнесеном расположењу јурнули су напред.

Причаше ми један од г. г. официра, како је једанпут, "седећи изнемогао крај ватрице на албанској обали, чуо наједанпут црквену песму „Во Јорданћ..“ Беше Богојављење и један попа, не имајући друге згоде, држао је у једној руци чашу воде, а другом је благосиљао. Богојављење! То је побудило „носталгију, успомену на кућу, жељу за својом земљом и „логички (велика жеља рађа велику наду) наду на повратак. „Резултат је био охрабрење. При доласку са Крфа на солунски