Ratnik

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 103

лезничком подлогом, али нисмо имали ни једна борна кола, сем оних што су била израђена у иностранству. — Ова се факта лако заборављају у заносу победе, али свакако Америка не треба више да буде у таквој ситуацији кад се буде појавио рат.

· По завршетку рата ђенерал Першинг је поднео извештај, да снабдевање војске борним колима, артиљеријом и ваздухопловством није било задовољајуће. Морало се прибећи француској помоћи, која нам је дала потребан број аероплана и припомогла је обучавању људства. Од ње добисмо равно 2676 ваздухопловних справа за гоњење, осматрање и напад. — Прва еска-

· дрила америчка, израђена америчком индустријом, прешла је преко немачке границе тек 7. августа 1918. И за борна кола били смо принуђени прибећи француској помоћи,

Стварно узев, наша неприуготовљењест није се могла у

свему одбранити. Истина, човечији ум не може да предвити такав _

општи пожар као што је био овај рат, али ми смо месецима заузимали очекујући и осматрачки став. Ту грешку данас плаћамо великим наметима и издатцима на издржавање многобројних онеспособљених. — Ми нисмо могли, то је истина, ратовати без губитака у људима и без утрошка новца, али да смо били спремни за рат, оба ова губитка била би знатно мања.

Сједињене државе морају да имају редовну војску спремну на све евентуалности, од бар 150.000 људи; за то је потребно имати 15.000 официра. То је могућно постићи, тим пре што имамо ратнога искуства и што је садањим кором виших официра омогућено извршење обуке и готовости.

_ Да су Сједињене Државе у пролеће 1917. имале бар 25—30 дивизија потпуно спремних, лако је било створити и обучити " оно што је још требало. Али, изузев редовну војску (малобројну) ниједна дивизија, послата у Француску, није била довољно увежбана да би достојно могла заузети своје место на фронту.

— Говорник затим прелази на индустријуску припрему рата, за коју вели:

Ова припрема, као таква, захтева много више заузимања него ли спремање људских снага, због времена које треба на њу утрошити. Догађаји последњих осам година још су повећали значај овог озбиљног проблема. То је посао који захтева времена и изузетне вештине, ако хоће да буде плодан. Ако са тог гледишта посматрамо ову ствар, страхујем да наши планови за индустријску припрему не иду у корак са нашим великим напорима војним, који, добијајући предсудна значаја у рату, смањују се у миру. Тако у перијоду после нашег грађанског рата напредак у науружању и материјалу застао је. С тога нас је рат са Шпањолском затекао неспремне. Невештина и слабост непријатељева спасла нас је од једног дугог и кобног ратовања. Увидев то ми смо од тада створили војне школе,