Ritam

R.E.M. GREEN/WARNER BROTHERS -JUGOTON

U poyijesti rocka- zabilježeno je rrmogo atraktivnih transfera, ali prelazak RE.M.-a sa I.R.S. etikete na mega koncem Warner Brothers pobudio je najveću pažnju kritike i publike u ovom desetljeéu, a najviše zbog činjenice da se radi o jednoj nezavisnoj grupi (pa mäkar bila ona hit college radio stanica godinama prije potpisa za kocem) koja prelazi u „novo ropstvo”. Tako je ovaj senzacionalni transfer

(najveći poslije prelaska Husker Du sa SST-a na Warner Brothers, barem što se tiče prelaska sa nezavisne etikete na diskografski koncem) izvrsna podloga za kratku lamentaciju o razlozima ne samo ovog, nego i nekoliko drugih transféra slične prirode (The Fall, Jane’s Adiction koji su čak konkurirali za Grammy, a do prije godinu-dvije bili su nepoznati nezavisni band, ili Swans i Wedding Present itd.) i novijeg datuma. Sve pobrojano je konačni dokaz dvostruke, prirode; 1) major labels nisu vise konzervativne i a priori zatvorene za suvremena

rock strujanja što izviru na nezavisnoj sceni, 2) pop muzika ne bi mogia opstati kada ne bi „posudivala” deje formulirane na nezavisnim etiketama ili jednostavno preuzimala bandove iz nezavisnog u cisto pop okruženje. Time je bitno narusen, do prije godina važeći, izgled pop scene ostro podijeIjen na glavna dva segmenta, cesto kontrama u svojoj prirodi - nezavisna scena i major pop. Vratimo se R.E.M. - koji su prelaskom na Warner Brothers i briljantnim albumom Green od statusa najbolje college (radio) grupe došli do statusa najbolje grupe na svijetu i daleko sireg kruga slušalaca (što je i njih same začudilo), a da zauzvrat nisu izgubili ni trunku od originalnosti, maštovitosti i neuniformnosti izraza. Green, iako po tvrdnjama članova banda, optimističnija ploča od prethodnika Document, cisto melodijski gledano, izuzev tri hita (Stand, Pop Song ’B9 i Orange Crush), prilično je introvertno i ne baš lako prijemčivo pop ostvarenje cime je održano obećanje da R.E.M., prelaskom na mega bucks kompaniju neée komercijalizirati vlastiti stil. Tedino primjetno otvaranje širem auditoriju jesu nešto razumljiviji tekstovi koji nastavljaju procès otvaranja R.E.M.-a, započet na Life’s Rich Pageantu i Documents Melodijska slojevitost, intenzivnost, te unikatnost postupka pravljenja pjesama i da-

Ije ostaje karakteristikom RE.M.-a konstantno prisutnom od početka djelovanja banda. Pri slušanju RE.M. ostvarenja jasno vam je da se radi o pop muzici, ali ne ordinimnoj i ispranoj, veé nestvamo lijepoj i sanjivo nedodirljivoj, a to vrijedi za svih jedanaest pjesma s albuma Green - od veé spomenutih hitova do melankoliéno-mediteranskih You Are Everything i Haiishirt koje su svojevrstan outstanding u odnosu na cjelokupni RE.M. Opus. lako možda ne premaluje kvalitetom Document ili Life’s Rich Pageant (ili neke od ranijih albuma grupe), Green veé sada predstavja uporišnu točku za idealan album osamdesetih, upravo zbog činjenice da su tek ovim albumom RE.M. postali svjetskom pop grupom, možda najboljom do sada. Od World Leader Pretenda, RE.M. su stigli do World Leader Banda i na tom trami bi trebali ostati sto dulje, kako zbog njih samih, tato i zbog ozbiljno narušenog duhovnog zdravlja svjetskog popa kojeg je Green obogatio svojom poetikom, unutamjom snagom i vanjskom Ijepotom. I na kraju jedan liéni stav; RE.M. će osvetiti tragiéan krah Husker Du-a, prethodnice koja je najavila sto se sprema na nezavisnoj sceni, a misli doéi na površinu gđje još uvijek prevladava smeée.

Aleksandar Dragaš

TRANSVISION VAMP-POP ART

(Jngoton)

Kralj je mrtav! Živeo Kralj! Andy Warhol je, najzad i bukvalno, postao deo večnosti, Mark Kostabi je krunisan i plaça stotine neuspešnih slikara (MAZALA) da se okušaju kroz njegov potpis. Nico je uz Andya, John Cale uživa u karipskim zalascima sunca, a Lou

Reed pevao o nevoljama mnogočlanih porodica njujorških parsa. Ko beše Mark Chapman? Laibach (da su samo 0ni...) predstavljaju svoje verzije zadnjih godina žive Beatlemanije, a Lucy... ona jè na Nebu sa suzama u očima (Revolution Baby). Zar se morale dogoditi da pored svih mogućih rivajvla i trendova Transvision Vamp posegnu baš za Pop Artom? Nova špekulacija davno zaborayljenom mitomanijom? Indoktriniranje potencijalnih sledbenika stvaranje trenda? Da li se, još uvek čili, četrdesetogodišnjaci uzrujavaju zbog pojavljivanja ploče o kojoj pišem? Predirne u drugu krajnost: Pop Art je bio beskarakteran, antiumetnički trash koji je eksploatisao potrošačku mentu, sa ciljem glorifi-

kacije iste! Njegovi tvorci, umetnici i sledbenici bili su gemila ekscentrika izgublj enih kako za klasične, tako i za avangardne vidove kulture! I sta sad? U krug, kvadrat, bilo koju zatvorenu Hniju! Da li je ova ploča, uopšte, zaslužila ovoliko razbijanje glave o sopstvenoj koncepciji? Nije! Da li je zaslu-' žila da je saslušate? Teste! Da li je veliko ostvarenje? Nije! Da li je grupa zaslužila sledeću ploču? Jeste! (Eto, vidite - sve je lepo cmo-belo, kao u vesternima ili „Dinastiji”!) t No, bez „mnogo filosoflje”, „Pop Art” je slušljiva, na, istìna retké, momente i prijatna ploča. Sadrži jedan zaista pristojan hit (Sister Moon), par mogućih instant hitova i tri plitka, ali zato ritmična, „konceptualna ostvarenja” (Trash City, Revolution Baby, Andy Warhol’s Dead). U

suštini, cela Transvision Vamp ideja je nedovoljno duboka od imena grupe i ploče, preko skidanja prašine sa Pop Art simbola, do preslikavanja svega toga u crtani, hiper-urbani svet neonskih rekiama za video rikordere, na čijim ekranima gomila sverni rskih brodova i he-mahoidnih tipova naoružanih soničnim pištoljima (ma šta oni bili) iz dana u dan rešava sudbinu univerzuma. deste li i vi jedan od njih, i da li za vas tu počinje i završava shvatanje Pop kulture!? ,(♦*)- za solidne plasmane na top listama i inat onima koji mi sie da bi sa sličnim idejama napravili mnogo bolju stvar...

Bojan Žlkić

55