Ritam

NEIL YOUNG

Nova Youngova ploda "Harvest Moon" je jedna od boljih ovogodišnjih, jer se u svom stišanom tonu bavi jednom od onih kljudnih stvari za svakog ko diSe - odnosima sa drugima. Youngova veßdina kao uvek originalnog autora nikad nije ni bila u inovativnim muacldm rešenjima (mada je uvek iznova pravio epske pesme krajnje pomerene, neobidne strukture), ved u njegovoj sposobnosti da u pesmi obuhvati mnoge neizredene stvari o odnosima medu ljudima. Vraćajući se na dhe zvuke akustidne gitare Young i ovde uspeva da na krajnje neposredan nadin, probijajuči svačiji prag patetike (kao i uvek), dode do onog što grej.e, držeći osečanja na okupu - to su uglavnom price o ljubavimakoju suprošle, koje su sadai koje će doći. Ono što se uvek slušalo bili su njegovi cell albumi (ili makar uSpelije polovine), ali u ovom sludaju odlidan singl "Harvest Moon" otprilike vammože dodarati ceo čežnjivi ton ploče, nimalo Ijigave, nimalo uznemirene kao "Harvest" pre dvadeset godina. Suprotno tome, navodni nastavak, snimljen na dvadeset godina stariminstrumentima(Youngovposeban zahtev izdavaču - Reprise) - "Harvest Moon" - delo je smirenosti i kristalne jasnoče saznanja koje su to stvari najvažnije u Svotu, i šta ga dini životom, na prvom mestu.

To je ploda potpunog smirenja kpjedolazi prirodno, posle epske, električnom gitarom rastrzane serije iz poslednje tri godine - tamo gde su "Freedom", "Ragged Glory" i '"Weld" (njegov najbolji koncertni album) progovorili o moralnim provalijama korporativnog sveta, sumirajući Youngova iskustva iz šezdesetih i sedamdesetih godina, " Harvest Moon" nastavIjakao ploda koja potvrduje dubok smisao njegovog upornog, svojeglavog putovanja unazad. Iskustvo razodaranosti i osujedenosti koje je

vrlo brzo, podetkom sedamdesetih, obuhvatilo celu generaciju Ciji je Young bio glasnogovornik, danas je izvor inspiracije mnogim novim grupama, iz prostog razloga što je sitaacija danas slidna - svuda postoji javna svestda nismo u stanju da kontrolišemo svoje živote i da to nikad nećemo moći. U svetu u kome se sve ottglo kontroli i ništa nije ono za šta se izdaje - izvor nove Youngove popularnosti je u stalnoj vezanosti njegovog stvaralastva za takva stanja nedoumice, konfuzije i izgubljenosti kakva svi poznajemo, a koja-su još jednom ogledalo vremena. Kao i nekad, on pokušava da napipa izlaz iz te zalutalosti, još jednom nalazeči oslonac u svojoj veri u mod osedanja i samosvesti. U ovakvom vremenu možda ništa i ne može bid subverzivnije na onaj stari rockerski način nego što je to jedna jednostavna, pomalo starački ravna, prirodno odsvirana ploda, koja se bavi samo odnosima medu ljudima. Kao takva ona de imati posebno mesto u svim bududim reizdanjima Neil Younga na svim onim novim nosadima zvuka koji nam se pripremaju. Njegova definitivna poruka dolazi nam na omotu na kome Young konadno postaje ono što je, jedriim delom, uvek želeo - Indijanac ogrnutpeijem, personifikadja sjedinjenja sa prirodom. Neko ko poznaje tajnu obidnih sh'ari.

Dragan Ambrozić

SUZANNE VEGA

Voleli je ili ne, Suzanne Vega u svojoj biografiji imaubeležen neosporan podatak daje njen debi album iz 1985., sada je sasvim jasno, jedna od uticajnijih ploda u osamdesetim. Ne samo što je tragade za talentima u diskografskim kućama zaposlio otkrivanjem novih zlatnih koka (u figurativnom smislu), ved je dovoljno Siroko otvorio vrata industrije kroz koja su, zajedno sa novim "zlatnim glasovima" vrednim milione dolara (Tracy Chapman, Tanita Tikaram) uplivala i neka od imena koja bi u dmkCijim okolnostima bila predodredena za tavorenje u mnogo užem krugu obožavalaca. Neke od tih devojaka su kasnije svojim komercijalnim uspehom višestruko nadmaSile svoju prethodnicu (Sinead O’Connor), dok su druge dobile priliku za pdstojan ugovor i Sansu za medijsko otkrovenje (Lucinda Williams). Možda bi bilo malo pretenciozno tvrditi, ali današnja poplava devojadkih rock grupa (vidi prodli broj RITMA) može se tumačiti i kao reakcija na dominirajuću sliku o ženama u pop muzici poslednjih godina. Ali, to je neka druga prida. Suzanne Vega je svoj novi album "99,9*F" (ili 37.7*C, ako vam je tako lakše) objavila

posle dve godine pauze od "Days Of Open Hand", plode koja de se u njenoj karijeri verovatno smatrati epizodnom. Kratki flert sa "new age folkom" koga se sedamo sa tog albuma definitivno je okondan i Vega se ovom prilikom okrenula hrabrijem oblikovanju zvuka svojih pesama. Dali je DNA eksperiment sa "Tom's Diner" bio poluga koja je pokrenula njene ideje sasvim je svejedno, tek, razne vrste malih mehaničkih buka odjekuju duž nekoliko pesama nove plode. Daleko od pomisli da je Suzanne Vega napravila dance album, ali zanimljivo je otkride da njenom glasu, ledenom i udaljenom poput onog bossa-nova kraljice Astrud Gilberto, živahniji ritmovi pristaju podjeduako dobro kao i odzvanjanje žica akustidne gitare. Vedite pride o muško-ženskim odnosima, tadnije problemima u njima, i dalje su omiljene teme nase junakinje, a kako je sama rekla u skoraSnjem ispovednom dlanku u magazinu "VOX", veze ("relationships”) su upravo njen glavni problem u životu, "99.9*F" je album sa kojim niko nede imati problema - samo se zagrejte i pustite Suzanne da vam isprida sve o sebi.

Tomislav Grujić