RTV Teorija i praksa

svedok je nebrojenih üboda, pucnjave, davljenja, udaraca i manje brutalnih, ali jednako destruktivnih oblika svireposti pre nego što je dostiglo godine za zabavište... Stoga, i deca i odrasli, nezavisno od svoje socijalne okoline, imaju neograničeni broj prilika da uče od televizijskih modela kopirajuči agresivne stilove i sveukupnu školu razbojničkog ponašanja u komforu svojih kuča”. 5 Prema mišljenju Bandure, mogučnost da Ijudi uče od simboličkih, isto kao i od stvarnih modela, ukazuje na to da je televizija važan uzrok socijalnog ponašanja. Postoji niz istraživačkih podataka koji pokazuju da se nasilje uči od televizijskih modela. Najviše eksperimenata daje podatke o tome da posmatranje agresije podstiče agresiju u životu i to nezavisno od toga, kao što tvrde pristalice frustracione teorije, da li su prethodno subjekti bili frustrirani. I niz primera iz života pokazuju da se određeni načini agresije sa malog ekrana kopiraju. Nekad se kopiranje agresije sa televizijskog programa ograničava na igre dece, ali dešava se da se stvarno kopira način obavljanja zločina i drugih kriminalnih radnji. Na primer, očigledan podatak je činjenica, koju navodi Bandura, da se u Australiji, neposredno posle prikazivanja jedne emisije u kojoj je detaljno prikazan jedan nov, ranije neviđeni oblik vazdušnog piratstva, identičan događaj odigrao u stvarnosti u toj zemlji. Izvesno vreme posle toga ova emisija prikazana je u SAD i ponovila se ista pojava. Ovo govori, ne samo o tome da se nasilje sa televizije imitira, več ukazuje i na

5 Albert Bandura: Aggression: A Social Learning Analysis, New Jersey, Prentice-Hall, 1973, str. 101.

179