RTV Teorija i praksa

-televizija, koji se odnose na poziciju obrazovnih programa u raznim zemljama, i nekim osnovnim zajedničkim odnosno različitira principima te pozicije. Tako se došlo do uvida u veliku raznolikost u ovoj oblasti gde se može iči od primera Danskog radija (DR) gde su obrazovni radio i TV programi deo jednog odeljenja u sastavu danskog Ministarstva obrazovanja, njime finansirani i tematizirani (s tim što se televizijska kuća javlja samo kao neka vrsta izvršnog producenta tih programa), pa do primera holandske situacije, gde slovom i brojem 35 radiotelevizijskih kompanija komercijalnih konfesionalnih, komunalnih - proizvodi ETV programe, čiji obim u totalu ne prelazi prilično skromnu granicu od oko 200 novih programa godišnje. U tom smislu primer Jugoslavije je dosta impresionantan, kada se ima u vidu totalna suma obrazovnih TV programa koje jugoslovenske TV stanice u obimu od oko 55.000 minuta godišnje emituju. Što se tiče svih aspekata ove pozicije, oni su, naravno, u skladu sa onom prvom pretpostavkom: naime, đa li su ti programi vezani za zvanične državne edukativne institucije pa se tako finansiranje programa, programska odgovornost, pitanje publikacija, itd. može pretpostaviti na osnovu prvog odlučujućeg faktora. U okviru ove teme, mislim da je od interesa i jedan zvanični predlog grupe TV autora sa Bazelskog seminara, koji je ispred te grupe podneo Brajan Grumbridž (Brian Groombridge), V.Britanija. Naime, reč je o predlogu ~za kooperaciju između radio-difuznih organizama i obrazovnih institucija, da se s vremena na vreme

194