RTV Teorija i praksa

PRIKAZI

„MEDIEN-REPORT” 1979.

„Medien-Report” je dvonedeljna austrijska publikacija posvečena stručnim člancima i raspravama o radiju i televiziji, objavljenim u raznim publikacijama na nemačkom jezičkom području ili šire

U ovom godištu dosta članaka se bavilo temom ličnih kontakata uspostavljenih pomoču televizije. Ovde je prikaz dva članka koji tematski pokrivaju celo područje. Hela Kelner (Hella Kellner, Personale Kontakte durch Fernsehen, „Medien-Report” br. 254) u uvodnom delu svog članka o ličnim kontaktima pomoču televizije daje statističke podatke o korišćenju televizije u Nemačkoj. Prema tim podacima 93% svih domaćinstava ima TV aparat, a 87% domaćinstava prati programe. „Teleskopski” podaci pokazuju da radnim danom odrasli provedu pred TV aparatom prosečno dva časa, deca od osam do trinaest godina po jedan i po čas, a deca od tri do sedam godina po jedan čas dnevno. Preko vikenda sve grupe provedu pred TV ekranom 50% više vremena. Žene gledaju televiziju više nego muškarci, radnici više nego službenici, niži društveni slojevi više od srednjih i viših, Ijuđi preko 50 godina starosti znatno više nego oni ispod 30 godina. Kod odraslih 28% čine oni koji mnogo gledaju (tri časa dnevno), 50% čine prosek sa dva časa dnevno i 22% gledaju samo jedan čas dnevno. Kod gledalaca preko 50 godina starosti 45% gledaju televiziju mnogo, a kod onih ispod 30 godina starosti 48% gledaju malo.

TV programi se obično gledaju u društvu. Porodični konzum (količina vremena utrošena na gledanje) je interesantan i zbog dece. Odrasli već imaju formirane stavove, „strukturu ponašanja”, a ona se kod dece formira u procesu socijalizacije pa se zato i može da postavi pitanje o funkciji televizije u razvitku dece, U istraživačkom projektu ~TV kao faktor socijaiizacije” proučavano je 85 porodica sa decom ispod 14 godina. Te porodice su gledale program i to: 27 porodica po jedan čas dnevno, 27 porodica po dva časa dnevno i 31 porodica po tri časa dnevno. Prilikom ispitivanja posvečena je posebna pažnja akcionim TV prograraima (detektivskim i vestern) sa posebnim osvrtom na nasilje. Pokazalo se da TV nije imala uticaja na pojavu nasilja i jedino po čemu su se ove emisije razlikovale od drugih jeste to što su bile pažljivije praćene, u porodici se maje razgovaralo nego uz druge emisije. Dečje reakcije se, u ovom članku, manje dovode u vezu sa samim emisijama, a više sa reagovanjem roditelja na emisije. Autor smatra đa se lični kontakti ne uspostavljaju samo razgovorom nego i ćutanjem. Razgovor uz TV program je obično fragmentaran, podstaknut

252