RTV Teorija i praksa

i podešavanja magnetofona. Oko jednog mikrofona su dva, tri, četiri ili više glumaca. Svaki se sklanja i povlači od mikrofona (bez buke) u korist onoga koji govori, zatim se vrača da kaže svoju repliku, što ga stalno „otkačinje” od lika koji tumači. Рге svakog počinjanja, kod svakog nastavka, glumac polazi „па znak”, to če reći da kroz staklo koje razdvaja tehničku kabinu od studija, vreba pokret reditelja koji spušta ruku kao dirigent da bi mu dao znak. Da li glumac igra scenu emotivno? Treba da pazi da ne pogreši red, a naročito da ne počne da plače јег neće više moći čitati. Ako je reditelj zamislio da übaci muzički deo glumac se zaustavlja usred sekvence, zadrži, ako je to moguče, unutrašnju emociju, i opet je na komandu ispolji. Ako celu sekvencu igra na muzičkoj podlozi, kod najmanje greške treba ponoviti snimanje od početka јег muzika ne može da se uskladi (samo u dijalogu glumac može da ponovi reč ili rečenicu u kojima je pogrešio snimajuči). U svakom trenutku reditelj ili snimatelj zvuka može da mu d§ znak (usporiti, zadržati zvuk, čekati). Glumci se neprekidno međusobno smenjuju ako kabina nije vidljiva za glumca koji treba da se uključi iz udaljenog dela studija (nema uvek svetlosnih signala koji umanjuju ovu nezgodu). Kako nema dekora, za slušaoca je zaista potrebno stvoriti zvučni prostor. Ako se uporno želi da naglasi ulazak ili izlazak neke ličnosti, glumac se kreće tako da mu parket pucka pod nogama ili škripi šljunkoviti pesak, zavisno od okolnosti. Ovaj šum s koracima ponekad proizvodi stručnjak za šumove naročito ako je potrebno otvarati ili zatvarati vrata. Ličnost se razdvaja na dve, na jednu koja govori i drugu koja hoda.

174