RTV Teorija i praksa

umetničkog dela u procesu estetske konkretizacije radio-drame. Upravo o tome čemo govoriti u sledećem stavku. 11. „samotno SREDIŠTE U SAMOTNOM KRUGU” Na početku i na kraju stoji reč i slušalac radio-dramskog umetničkog dela prevashodno je, tokom konkretizacije dela, s§m sa jezikom. Put ka metafizičkom prosvetljenju slušaoca vodi preko jezika. No, taj je put, uistinu, dug, „možda najduži koji možemo da zamislimo”. Jer jezik u kome je „smešteno” radio-dramsko delo je neprestano „proizvođenje” i večno ponavljani „rad duha”, kako bi se artikulisani glas pripremio da izrazi misao... „Stoga, ako se u duši zaista javi osećanje da jezik nije samo razmensko sredstvo za uzajamno razumevanje, već i istinski svet koji duh mora da unutrašnjim radom svoje snage postavi između sebe i predmeta onda je ona na pravom putu da u jeziku sve više nalazi i da u njega sve više stavlja.” Ovaj poduži navod iz Humboltovog (W. v. Humboldt) dela O razlici strukture Ijudskog jezika i njenom uticaju na duhovni razvoj Ijudskog roda (1836) a priori nam je ukazao na izvore onoga što se temelji u bitku radio-dramskog saznanja. Buduči da je radio-dramsko umetničko delo u suštini jezičko umetničko delo, to se i horizont saznanja, ~ako o njemu razmišljamo polazeći od njegovog porekla”, sazdaje i sakuplja u jeziku. Slušalac je u tu konkretizaciju postavljen tek kao „samotno središte u samotnom krugu” (H. v. Kleist), koji je, Scim, istovremeno i jezik i put ka jezika Upuštajući se u „krčenje puta” on dovodi do govora svoj nagon za sa-znapjem. Radio-dramsko umetničko delo Znak služi

41