RTV Teorija i praksa

Takođe ne srećemo ni rudimentarne naznake neke socijalne politike u obrazovanju (sem kod DS potrebu stipendiranja đaka i studenata). Stiče se utisak da većina partija nema drugačiju zamisao položaja obrazovanja nego što je to do satfe bio slučaj. Jedino u programu DSHV nalazimo jednu novu ideju. Naime, ova partija se zalaže ~za neograničeno pravo privatnih prosvjetnih odgojno-obrazovnih ustanova uz pridržavanje standarda Sto ih utvrdjuje država, kao uvjet da privatne škole steknu pravo javnosti” (str. 2). Hoće li u skoroj budućnosti početi sa radom i privatne škole, koje predlaže DSHV, ostaje da se vidi. Stranačke zamisli reforme obrazovanja Treći kompleks pitanja iz obrazovne politike naših stranaka odnosi se na konćipiranje modernog sistema obrazovanja i stručnog usavršavanja, odnosno za novu reformu školstva. U tom smislu SPS se zalaže za „usavršavanje i razvijanje jedinstvenog obrazovnog sistema, taice~da on obezbeđuje formiranje svestranih ličnosti, koje moj>u da prate promene u sadržaju rada, da usvajaju kulturne tekovine i da se društveno angažuju u demokratskim političkim odnosima i prpcesima” (str.l2). Ova stranka ne naglašava kako će realizovati tdko ambiciozrle zadatke, kao što ne naglašava nijedan aspekt dezideologizacije obrazovnih procesa. Za razliku od SPS, u druge dvije najjače opozicione stranke najveća pažnja se poklanja zapravo tim procesima dezideologizacije. DS se zalaže za „obrazovanje kao proces slobođnog protoka ideja”, i zato traži „ukidanje svih ideoloških monopola u nastavnim planovima, рге svega ukidanje marksizma kao posebnog nastavnogpredmeta - jer se time pogled na svet jedne stranke prisilno, zakonima o obrazovanju, nameće svim učenicima” (č1.3). Na drugoj strani SPO ističe da u Školu valja bez odlaganja „vratiti klasične discipline i uvesti najnovije obrazovne metode. Drugim rečima, škola treba da

16