RTV Teorija i praksa

U programima manjih političkih partija koje su se našle na marginama političke scene u Srbiji (a i šire), sloboda javnog informisanja se više naglašava. U programu Republikanske stranke predviđa se zalaganje za slobodu štampe a „protiv zvanične i skrivene cenzure. Štampa, radio i televizija moraju biti jednako dostupni građanima i njihovim udruženjima po sistemu prijave bez prethodnog odobrenja”. 20 Slične su odrednice i u programima drugih političkih partija, na primer Stranke samostalnih privrednika i seljaka, gde su sadržana zalaganja za „ideološki neutralnu državu, štampu, radio i televiziju”. 21 Apostrofiranje nadstanačkog karaktera sredstava javnog informisanja je najočiglednije u programu Demokratskog foruma. Članovi ove nedavno samorasformirane stranke (uglavnom intelektualci), zalagali su se da „glavni mediji (televizija, radio i veliki listovi) postanu nezavisna glasila kojima bi, u skladu sa profesionalnim i moralnim kodeksom svog poziva, upravljali sami novinari... ako je potrebno uz finansijsku pomoć zajednice, najznačajnija glasila mogla bi da sačuvaju stvarnu samostalnost”. 22 Gotovo identične odredbe zapisane su i u programu Pokreta za zaštitu Ijudskih prava u Jugoslaviji - stranke Ijudskih prava Jugoslavije, gde se naznačava potpuna sloboda štampe. 23 Slično je i u programu Liberalne stranke iz Valjeva, gde se predviđa „potpuna sloboda u pisanju i štampanju književnih dela, novina, itd. za slobodu radija i televizije”. 24 Ne ulazeći u neke aktuelne praktične političke reference odnosa političkih partija i sredstava javnog

20 Isto, str. 14 21 Isto, str. 46. 22 Isto, str. 17. 23 Isto, str. 34. 24 Isto, str. 34. U programu Narodne radikalne stranke usvojenom u Beogradu 19. januara 1990. godine (autor ovde ne razmatra kasniju transformaciju ove stranke i moguće izmene u programu) predviđala se „nezavisna i slobodna Stampa” kao i „ravnopravnost svih političkih ćinilaca u korišćenju javnih medija” (navedeno prema; Pečujlić, Milić Političke stranke..., str. 246).

29