Seljanka

често прати, особито кад се упрљају и пре и после сваког јела. Зубе и уста треба прати и четкицом чистити. Рубље и постељно рубље треба често мењати. Одело треба ветрити и чистити. Собу треба влажно мести (чистити) а исто тако треба чисто држити и кухињу, двориште и животињске стаје.

Не стоји кућа на земљи, него на жени, вели мудро наш народ. Од вас домаћица зависи хоћете ли ви и ваше друштво остати и зими здрави. Зато читајте ове моје савете и држите их се, па ће те здрави и снажни дочекати пролеће, када ваше вредне руке треба опет да почну неуморно да раде у пољу и гори.

Нонгрес Југословенског Жеенског Савеза у Загребу

Пре две године, кад је Савез окупио делегате друштава из целе Југославије у Загребу, главне тачке биле су просвећивање села. И сељанка је на томе конгресу имала реч. Талка Нешићева из Великог Села (Пожаревачког) после говора двеју г-ђа делегаткиња, приђе столу, попи пуну чашу воде да се осигура да је грло не изда и отпоче:

Драге Госпође.

Пре свега лепо вас молим, да ми дозволите, да се у име свих сељанки најлепше захвалим Југословенском народном женском савезу, што је омогућио да и сељанка дође на овај конгрес, да и она искаже свој бол и недаће, као и своје жеље за напредак села и сељанке.

Ја сам драге госпође једно сретно чељаде са села које је свршило домаћичку школу Женског Покрета. Ја могу верно да изнесем све недаће нашег села, а нарочито патње наше сељанке, а пати зато што није просвећена, јер живи у мраку и незнању. Моји укућани стално читају из новина, и чујем где причају, како се многи и многи брину да се подигне село. Мој деда вели да би прво требало просветити жену — на селу, а то иде најтеже зато, што су криви многи наши родитељи што женску децу нерадо дају у основну школу. Те и та неписменост много шкоди нашој сељанци, никад ништа не прочита, и тако неписмена тешко улази и у домаћичку школу, замишљајући да не може ништа постићи. Често нам је наша управитељица у домаћичкој школи говорила