Seljanka

5

Једног дана Младен му дотера дрва па се уврати да та види.

— Шта радиш, чича Бранког... Бога ми оваке зиме ја не памтим.

А он се стаде смешкати!

— Није зима!.. Сањао сам Милицу. Ето, ту је била овде, седела уза ме. Па ми вели: „дођох, ђедо да те водим. Овамо, код нас је тако лепо. Нема зима ни ветра. Нема ни бриге. Ја ћу једнако бити с тобом, браћу ти цвећа и певаћемо ону песмицу што сам ја од тебе научила, ону знаш: „Сунце Богу на колену спава...“

И после, овамо нема ни слепих ни хромих, овамо је све здраво и весело... „И сад ми је тако добро!... Једва чекам моју голубицу да ми дође!.. -

Младен само махну главом, поздрави се па оде...

Те ноћи беснела је мећава. Сутра дан жена Младенова оде да обиђе чича Бранка, и нађе га крај огњишта наслоњена уза зид. Главу дигао, очи отворио и зинуо у пола а усне му помодреле. Лева рука на крилу, а десном стегао штап.

— Шта ти је, чичаг — рече она и привати га за руку, али се брзо трже осетивши хладноћу.

Погледа на огњиште-жишке, нема, и сами се пухор "охладио.

— Веселник! — рече. — Одморио се!

И отрча кући да јави..... Ј. В.

Избор нових ученица и обилажење свршених ученица Домаћичке школе Краљевог фонда

(наставак)

У Зуничу одржала сам једно предавање о Домаћичким школама и потреби просвећивања наше жене на селу. Предавање је било врло добро посећено, и пажљиво саслушано. Сви присутни сељаци и сељанке били су срећни да чују нешто поучно и корисно, и на крају предавања изјавили су, да би желели, да и њихово село добије домаћичку школу. Хигијенски завод Моравске бановине, који одржава домаћичке течајеве са сјајним успехом, изаћиће на сусрет овој њиховој жељи. Из Зунича отишла сам код наше ученице Босе, која