Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Лоренс Стерн М

дох у Халифаксу од прилике до краја те године и не могу пропустити да не поменем ову анекдоту о себи и своме учитељу: — он беше наредио да се окречи таваница наше учионице; лествице су још стојале усправно, те се ја попнем на њих и напишем дебелим, великим словима Лор. Сшерн, због чега ме фамулуз својски ишиба. Мојој матери би“ то врло криво и рече преда мном, да се то име никад неће избрисати, јер сам ја генијално дете, и она је сигурна да ћу ја доспети до имена и части. Те речи учинише те заборавих батине које извукох“. Необична врста педагога, одиста! Тек вероватно да је Стерн узео озбиљно оно што би речено у шали, Корист од имућне породице показа се јасно сад; у том критичном тренутку дечакове каријере, кад он остави школу, јави се неки добри рођаки понуди се да пошаље младог Стерна на универзитет. (Он одиста и оде тамо и би примљен у Христов Колеџ у Кембриџу 1733 године. Године 1736 дође он до степена В. А. (лиценцијата књижевности) и оде из Кембриџа у Јорк, где га ујак Др. Џек Стерн, црквени достојанственик, узе у своју заштиту,

У то доба штетна практика клерикалног „плурализма“ била је у јеку, те је један човек могао имати пуно звања, Врло позната улична песмица, која описује како су се претурила једна кола, тера спрдњу с тим злоупотребама. Стихови казују како се кола изврнуше, — па

Кад попадоше сви у исти пар, Ректор и декан, каноник, викар,

Препуна, мислиш, да су била кола, Кад тамо никог сем Дра. Бола.

Др. Стерн је био рођени брат овог Др. Бола, он је сједињавао у себи пуно звања и није налазио разлога, што и његов синовац не би учинио тако, Године 1738 он изради своме штићенику да постане парох у Сутону у Јоркшајру, а ускоро му поможе да опет напред коракне,

' Дрквени чинсви.