Sion

612

време, кад се читало јеванђеље. Но прве речи, које допреше до њега, беху ове речи из јеванђеља: „ Ако хоКеш да будеш савршен, иди ародај имање своје и раздели сиротињи, па хајде за мном." Ове речи изгледаху Антонију као непосредан одговор на његове мисли и као позив од самога Исуса Христа. Па с тога и оде одмах, те продаде сво своје имање и раздаде сиротињи и сродницима својим а сам остави овај свет и сва његова блага и отиде у пустињу. Таква је свеза пустиножижитељства и монашества с јеванђелским основом сваког наравствено високог живота! Ми не сумњамо да се и сад не ће наћи по који младић, кога би мучиле те исте мисли, што падаху на срце младом Антонију и који по овоме не би слично њему позамислио се о светим заповестима јеванђеља, и о оној узвишеној љубави наспрам свога Господа, каквом дисаху први хришћани. Па где да нађе задовољења овој плаховитој мисли и жељи својој, ако не под кровом манастира? И овај појав није код нас тек на појединима, — он се често може видети и у целој маси иарода. Погледајмо ма и површно на онај крај, где се скоро пронађе неки стари манастир св. Аранђела — у планини више Бање алексиначке! Шта привлачи наш народ од четири окружја, да жртвује и дангубом и трошком, и да тако по два а и више дана путује те да дође на дан летњег Аранђела тој зидини а код толиких својих мирских цркава, које он и код куће има и у путу покрај њих пролази, а неће у њих ни да сврати ? Зар га не привлачи тамо она тиха самоћа, где он може бити слободан ма и наједан дан од сваковрсних житејских послова, и задовољити унутарње осећање своје, које се развило у њему опет од ових речи јеванђеља: „који љуби оца или матер боље него мене, тај није мене достојан; и који љуби сина или кКер боље но мене, није мене достојанЧ" Њега код куће опкољава љубав родитељска, пријатељска, љубав жене и деце; но усред те сваковрсне љубави он не види и неналази оне љубави наспрам Бога, која би била већа,