Sion

628

Од куда бива да се поред најизврсвијих школа међу учећом се омладином опажају свакојаке непристојности и скаредносги? Ово је на жалост истина, која се не да порећи ; ал ваља знати, да има ,још једна важна чињеница у овом погледу, а то је друштво , које великог, да не рекнем највећег уплива на васпитање дечије има. Да, друштао је кадро врло много припомоћи и родитељима и школи, ако је оно само васпитано и уљудно , али је оно исто тако кадро много шкодити њима у погледу васпитања, ако је безстидно и развратно. А на жалост, мора се признати, данашњи је свет већином тако покварен и изопачен , да се у њему врло мало шта паметно и честито научити може; напротив у њему владају свакојаке скаредности, спојене често са глупошћу и суровошћу, које на млада срца дечија као отровна зараза шкодљиво дејствују. — Брижни родитељи морају се често ужаснути кад чују од своје деце, на што они нигда ни помислили нису; и добри учитељи морају не редко тужним срцем гледати оне маие својих ученика, које ови од њих никако нису могли научити; ал није другчије: хрђави примери много јаче дејствују на децу, него најмудрији савети и опомене. С тога у свету дужност спада сваког увиђавног и разборитог хришћанина, да свим могућим силама настоји спречавати и искорењавати саблазни из друштва човечијег, нарочито у присутству невине и неискусне деце. Не треба штедити оне измете људске, од којих јавне саблазни долазе, него их ваља строго корити и обштем презирању изложити , да их се свако живи гнушава као гњилих удова друштва човечијег. — Само тим начином моћићемо сачувати децу од шкодљивог уплива поквареног друштва данашњег века; тим начином много ћемо допринети, да нам деца у васпитању напредују — родителима својим на радост, народној школи на ионос, а целом друштву на корист. Амин. Ј. В.