Sion

739

то за мене чудо које ме еве више и више увдачи у дубљину размишљања из којих не могу да изађем, тајна која је овде за мене тако очигледна да је ја немогу да опровргнем, но не могу ни да је изјасним. Еод њега ја невидим ништа што видим код обичних па и највећих овоземаљских самртника. „Ви спомињете Ћесара и Адександра, њихову победу и њихов ентузијазам, који су они умеди запалити у срцима својих војника те да иду на дадеко у бој и одсудну и страшну битку; но не треба губити из вида да .је овде главну удогу играда војена дисциплина, надмоћност једног ђенија над другим, који је умео распалити онај ентузијазамкод својих војника. Па ипак кодико трајаше та вдаст Ћесарева? Докле ди се одржа такав јентузијазам војника наспрам Адександра? Они умедоше распадити светину у једноме дану, сахату кад умедоше вешто распоредити битку и кад чести случај номагаше да одрже победу. А кад би они проиграли битку, шта мисдите, зар не би одма престао и тај ентз г зијазам војника наспрам њих ? Кажите ми, како стоји данас Ћесар и Адександар са својим војничким упдивом? Продужавади се ои и данас кад њих већ нема на земљи? И где је међу нама тај вођа, који би умрво, но који би и по смрти продужавао победе средством својих верни који га и по смрти не заборавише ? Где је тај, који може имати војника без пдате, без награде у овоме свету и који би могао једном само љубави задахнути их да трпе и преносе све муке и невоље за њега ? Тело Тјурени још се није ни одадило а већ су чете његове скинуде своје заставе пред Монтекукуди. А моје чете? Моје чете заборавише ме још за живота, исто тако као што учини и катаргеиска војска с Анибалом! Ето каква ти је власт код нас — великих људи! Једна проиграна битка изврће нам престоде и одузимље од нас све другове. Христос имађаше само једног Јуду, но кодико сам их ја имао и видео око себе ! ! . . . „Напослетку ево још један јак доказ за мене: не би било ни Бога на небу, кад би један прост човек могао из41 *