Školski glasnik

*€тр. 64.

Бр. 4.

Преглед књига. Е1етеп1агу Ехрептеп1б Јп РбусИо1оду. Ву Саг1 Е. Зеазћоге, Рћ. 1) . РгсЛезког оГ Р§усћо1о^у т 8(а1е Јо\уа ГгнуегнЛу. Непгу Но11: & Со, 1908. Стр. Х1-Ј-218. Цееа 1'50 долар. Потешкоћу развијања експерименталног држања према духовнии ироцесима и осигуравање адекватног познаввња са духом и методама екснерименталног испитивања духовних ®еномена, осећају скоро сви наставниди који пред собом имају велики број ђака почетника. Пошто нема згодног уџбеника за елементарне пеихологије, који би се могао употребити са предавањима и приручним књигама, штуденти ретко кад да се из прве руке упознају са духовним нроцесима и са стварним схваћањем метода које проучавају. Резултат тога је тај, што ђаци могу све и сва учити о психологији, па ипак да се не навикну на психологизирање. Неколицина можда и могу стећи нсихолошки дух но, већина њих не знају за то. Таке разредне демонстрације као што се данас практикују дају само грубе резултате и не могу дати сатисФакцију. Они могу бити забавни и интересантни, но они ниеу партикуларно инструктивни. Време, рад и издатак што је скопчан са давањем актуалне лабораторијске праксе у великим аудиторијумима(у њујоршком психолошком аудиторијуму увек се налазе до 210 штудената!) чини да је метода настављања у психологији неирактична. Због тога је од веље потребе уџбеник као што је овај Сеасхоров (читај : Сишоров). То је врло згодан психолошки уџбеник. Сврха његова као што то аутор напомиње у своме предговору јесте та, да „удовољи захтевима за низ експеримената и почетном курзу психологије. Она чини, да су индивидуални експерименти, усупрот разредним демонстрацијама практични, без обзира на лабораторијску лакоћу или на величину разреда. Штуденту се дају средства и потицања за интензивно проучавање сваког појединог проблема тако, да би он могао етећи независност у мишљењу и акцији, да би био кадар реалиговати актуалност, поредак, нрактички значај и дражи духовног живота." Та сврха врло је лепо остварена у овој књизи. Велика педагошка вештина и стваралачка моћ огледа ее у планирању простих експеримената, који, ако се добро изведу, зацело ће

образовати ђака у интроспективним навикама, зацело ће му дати знање о психологији као експерименталној науци и зацело ће му побудити интересовање у решавању психолошких ироблема. Експерименти су добро одабрати њих може штуденат сам извађати или у друштву са којим својим другом, изузев т. зв. реакцијоних експеримената с временом. Ти експерименти захтевају врло мало апарата, или онаке аиарате који се лако могу добавити но који су ипак адекватни да илуструју психолошке принципе и да оеветле методе њихове сгудије. Упуте што се износе штудентима јасае су, концизне и не стварају двосмисшцу. Кратке сугестије екснеримената врло су добре. Уџбеник обухвата многе проблеме у експерименталном испитивању. Прве три главе баве се експериментима о видним осетима — накнадним ликовима, контрасту и визуелном, видном пољу. Четврта глава износи позаате експерименте о видном просторном опажању — ентоптичким појавама, мрежујачкој слици, акомодацији, двоструким ликовима и стереоскопском виђењу. Пета глава бави се више елаборатним низом експеримената из аудитивне (слушне, акустичке) СФере. Главе које следе износе добро одабрате експерименте о тактуалном простору, осетима коже, Веберовом закону, духовним ликовима, асоцијацији, меморији, аиерцепцији, пажњи, нормалним оптичким илузијама, аФективном тону и реакцијоном времену. Књига проФ. Др. Сеасхора је заиста врло згодна, а особити за све то већи број учитеља, који верују, да се адекватни увод и курз нсихологије не може дати без каквог актуалног експерименталног рада. Дело је написано врло простим и разумљивим стилом. Ко иоле влада енглеским језиком може се њисе послужити. Добро би било кад би се ко нашао :а ту књигу преведе нанашјезик. Она би се могла врло добро употребити у нсихолошкој наставп у нашим средњим школама. Др. П. Р. РадосављввиЋ. БЕЛЕШКЕ, „Српски учитељски конвикт у Нов. Саду." примио је у Фебруару т. г. Од Данице Марковић из Ст. Футога уписнине2 К — Од Румске Штедионице 50 К прилога. — Од Милорада Урошевића, трговца из Лознице