Školski glasnik

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 65.

100 К. чланарине. - Од СоФронија Јаконића, пароха у Дероњу, од таса за мироносање у 1908. години 14 К. прилога. На свима прилозима захваљује Управа. Читуља. 20. Фебр. о г. умро је у Панчеву Вељко К о н ст анти н о в и ћ умир. учитељ у 63. годани живота. Учитељевао је преко 40 година. Био је свестан и уредан до крајности, а у своме иозиву је уживао. Умереним животом и и штедњом стекаоје, уз припомоК своје вредне жене госиође Анке, лепо имање и то завештао сри. виш. дев. школи у Панчеву (10.000 К), пен; ионом фонду Срп. Нар. Позоришта (1000 К.) и раденичкој школи Сри. Женске Задруге у Панчеву (1000 К). Нека му је лака земљаитрајан спомен ! Прорачун Чешкв Школске Матице за 1909. г. износи 1.172.490. Готовина којом располаже износи 147.300 К, а да би могла одговорити свима својим задаћама треба јој да скупи прилога у своти од 1.025.000 К. И нема сумње да ће то Чеси скунити, јер они потпуно схваћају шта значи сложан рад на ширењу народне нросвете. Католични сазез учитељски у Аустрији има 6625 чланова, и то : 5009 Немаца, 679 Чеха, 688 Талијана, 329 Словенаца и Хрвата. Најјаче је бројем тиролско удружење. оно има 1214 чланова, а за њим прво католичко удружење учитељица које има 1010 чланица. Пословни је језик у том савезу немачки. У њему су још : Католичко удружење чешких учитеља у Моравској са 265 чланова, удружење чешких католичких учитељица у Репчину и Оломуцу са 45 чланица и удружење чешких католичких учитеља у Прагу са 369 чланова, а међу свима овима је 80% свештееика и катихета. Учитељске плате у Шкотској. У Шкотској су учитељске плате врло различите, по томе у коју категорију спада школа у којој предају. У сеоским и у мањим варошким школама су плате обично мање него у варошким школама. Младићи кад ступе у учитељску службу, ма да имају најодлнчније оспособљење, морају бити нрво подучитељи. Сеоски учитељи имају иочетну плату од 2100 Круна (код нас 1000 Кр.) Ова се плата подиже до 2800 Кр. Управитељи у селима 3000—7200 Кр. Учитељице на селима имају 1400—2100 Кр. Учитељи у варошима 2200 3800 Кр., главни учитељи 4000—60(0 Кр. Унравитељи у варошима 6000 —9600 Кр. Учитељице у вароши-

ма 1400—2400 Кр. У Единбургу свака учитељскаенагадобијагодишње 120Кр. повишице. М. Б. Војска и школа Врло занимљиве податке доноеи једап Француски лиет о томе, колико која држава у Еаропи троши на издржавање војске, а колико на издржавање школа. У Енглеској сваки грађанин троши 25 Кр. на војску а тек 6 Кр. на школе. У Француској 24 Кр. на војску а 5 на школе; у Немачкој 18 на војску а 7 Кр. на школе; у Данској 11 Кр на војску 2 Кр. ва школе; у Грчкој 10 Кр. на војску 2 Кр. на школе; у Италији 9 Кр. на војску а 1 Кр. на школе: у Шведекој 9 Кр. на војску 4 Кр. на школе ; у Аустро Угарској 9 Кр. на војску 2 Кр. на школе; у Румунији 9 Кр. на војску 5 Кр. на школе; у Норвешкој 8 Кр. на војску 4 Кр. на школе; у Белгији 8 Кр. на војску 5 Кр. на школе ; у Швајцарској 8 Кр. на војску 15 Кр. на школе. Из ових података се види да је најгори сразмер код Талијанаца, где етановници плаћају само \0% од онога што плаћају на војску. За тим долази наша држава, Француска и Енглеска где је ^21—24. У Немачкој 40^ у Норвешкој и Белгији 60%, а, ј Швајцарекој се и двапут више троши на школе него на војску. М. Б. Школски излети. Варошком сенату у Будимиешти иредао је један учитељ молбу у ствари заједничких излета тражећи, да поради на томе да два комуникациона друштва, која етоје иод неиосредним надзором в^рошке унраве, ноједином школском излету даду уз малену плату засебне вагоне и засебне нароброде. Варошки савет је овај предлог једногласно усвојио. М. Б.

Нсве ГЕЕшгзГеге. Летооие Матице Српеке, год. 85. Књига 254. с в . II. 09 Н. Сад. Штампарија Учитељског д. д. Натошевић. Ц. 1 К. Књиге Матице Српоке. Број 30. Иво ВојновићДубровачка Трилогија. II изд Н. С. 09. Ц. 2 К. Књиге за народ из Задужбине Петра Коњевића. Изд. М. Срп. Св. 129. Албум елавног женекиња, написао Пера Радуловић. Н. Сад. 09. Ц, 20 пот. Милан Ђ. Милићевић, некролог одштампан из „Годишњице" књ. 28. Написао Јован Миодраговић, професор. Београд 09. Стеван Д. Поповић као педагог, од Јов. Миодраговића. Годишњлца св. 28. Оба ова последња два р"ада, труд еу нашег познатог педагога Јов. Миодраговића. Нарочито нам се свиди монографија о Стеви Д. Поповићу заслужном ерпеком педагогу. Сиромашни смо у радовима оваке врсте, а они би нам много користили. Многој вредној млађој снази учитељској пружили би оваки радови извор, да се упозна са радом наших знатних школских радника. те ценећи њвхов рад да пође њиховим стопама. *