Školski glasnik

Бр. 5.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 83.

На нама је сада, да покажемо колико смо свесни и колико воднмо рачуна о својој будућнбсти и будућности сриске школе. Ванредну скупштину ■(§. 48. правнла нашег Удружења) мора сазватп Главни Одбор, и онда кад то затраже 25 редовних чланова Удружења. Од нас самих зависи: хоћемо ли се дати газити од званпх и незваних или ћемо сами бити фактор у решавању наше будућности — која треба да означава: прогрес нашег сталежа, прогрес српске школе, прогрес српског народа". — У дневном реду којп су послали појединцпма траже, да се одмах сазове ванредна скупштпна учит. удружења н на истој да се расправе питања: Школска Уредба. Уређење учит. плата. Стручна школска анкета. Организација бугарског учитељства. Бугарско учптељство организовало се у удружење 1890. г., а то је учинпло због гоњења од стране владе, која му је стварала миоге непрнлике због симпатија социјалној демокрацијп. Год. 1905. разшнло се уједињено удружење с тога, што су учптељи социјалисте основали засебно удружење, а ово се касније опет поделило у две секције („СинДикат учитеља основн. школа" и „Организација социјално-демократског учитељства"). Прва секција спојила се прошле годнне опет са удружењем, а друга је остала самостална. Удружење је спојило 1908—9. год. 70 нодружина учптељских са 3490 чланова. „Синдикат учитељски" имао је те годпне 535 чланова, а „ Организацнј а социј ално - демократских учитеља" имала је 646 чланова. Осим тога било је још 3538 учитеља п учптељица неорганнзованих. Сад има удружење око 4000 чланова. Са жељезничарпма и телеграфистама има велики савез чиновнички 10.000 чланова. Здравствено стање учитељица на основним школама. Санитетски саветник Др. Тирш у Лајнцпгу недавно је пзнео о томе ово: „Школ. одбор у Лајпцигу хтео .је 1905. г. да иовиси број учитељица. Према томе хтео се информисати да ли су учитељице дорасле напорнма у звању и издржљивости у томе. Разна звања и установе где учитељпце раде упитани су о томе. Берлинје послао потпуно израђену статистику о томе, а то је потакло и Лајпциг да и он нзради исту таку статпстнку. У години 1906. и 1907. започета је статистика болесника међу учитељским снагама на лајпцпшкпм школама. Из тпх нодатака види се, да учи-

тељице знатно чешће оболевају него учитељи, према бројевима бива то скоро двоструко. У погледу трајања боловања нсто тако премашају учитељице боловање учитеља скоро двоструко. Даље се нзрачунало да према старењу учитеља п учитељица стоји то пнтање овако: Прве десетине година показује се тек незнатна разлика између броја болованих дана учитеља и учитељица. Већ у другој десетини година скочила је разлика у томе знатно. Нарочпто је јака промена у томе треће десетине година од 40—49 год. Број дана у којима су учитељнце боловале, већ у другој и трећој година деценпја, премаша боловање учитељско, а што се даље у године залази бива то н двоструко, троструко па и четвороструко више од учитељских болованих дана. Затим је испитивано од каквнх болести болују учитељице најчешће. У берлинској статистици, нарочито 1902—3. и 1904—5. боловале су веома много од слабости живаца. Апсолутни број овог оболевања био је у последњој годинн двоструко вшпи од истих случајева код учитеља. Исто је тако било и код органа за дисање. Из свега излази, да тн искази дрказују слабију грађу женског пола. Учитељскп позив, нарочито онај у народним школама, у данашњем свом обиму веома је тежак за жеиске. Оне двапут толико често п двапут толико дуго оболевају као мушки". Несумњпво је да п овде треба великог олакшања у настави, јер кад је то тако теретно старијима није нн децн на здравље.

Прегл?д књига. бо2Јо1одЈе: ТЈп*ег »исћип^еп ићег сНе Рогтеп (1 ег вевеПзсћаП:. Уоп Сеог^ 81111те1. Бгискег & НитМо!. Бејрна;, 1908., стр. 782. Ово је једна од оних књига, коју сваки професионални студент социјологије мора прочитати и нроучити, као и сваки онај педагог, који се специјално бави социјалном педагогијом. Наравно проф. Бг. 81тте1 схваћа гранпцу „социјологије" тако, да се он разилази од свих најчувенцјих социјолога у Европи, изузев професора Тоепшез-а. Према 81111те1-у социјологија је просго анализа облика људског груписања. Она је у неку руку социјална морфологија или крпсталографнја. Разлпка у термпнологији долазн од методе коју неколико соцполога одобравају. С друге стране