Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

ако и одоијемо 8ппте1-ово схваћање праве задаће соцпјологије, нема збора да су односи о којима се она бави од кардиналне важности по интерпретацију социјалног процеса. Тако је псто да се нико пе може такмачити са Нт>те!-овом сцособношћу у спецнјалној поделп анализе која се огледа у овом његовом делу. Главне ствари које се излажу у овој књизи јесу ове: 1.) проблем соцпјологије, т. ј. образложење ауторовог становишта с обзиром на предмет социјологпје. 2.) квантитативна детерминација групе; 3.) супериорностн субординација; 4.) конфликат; тајна и тајна друштва; 5.) ннтерсекција социјалних кругова; 6.) снромапггво идаигубица; 7.) самоодржање групе; 8.) иростор и проеторне ннституције друштва; 9.) експанзија груие и развиће индивидуалностн. Као што аутор истине у једној примедби у садржају свака од ових глава је нека врсте. жнже, око које се крећу многобројне дискузије које се не сугегирају са иасловима глава. Немогуће је у овако кратком простору прецизније карактеристисати дело као целину. Неће бити екстравагапција ако кажем да то дело означава видан степен у еволуцпји социологије. Његов тпп анализе требао би се узети у нашнм соцнолошким радовима. Као што је поменуто могло би се много или мало рећи о 81тте1-овом нокушају да се наслов „социјологије" примени на партикуларну врсту анализе, на чију је важност он први прстом пружио. Социјологнја има грдан утецај на развиће социјалне психологије. Ко је познат са колосалним \УткИ-овим делом „Ћ г о1кегр8усћок^е", тај ће то врло добро схватити. Да би се читаоци моглн оријентисати шта се мисли под психологпјом народа, ја ћу бити слободан да изнесем поделу те најновије научне дпсциплине — „УоШегрзусћок^е". Она се дели на двоје: I. Психологија народа. Овде спада: 1. Опћа психологија народа. 2. Специјална психологија народа, и то је: а.) с обзнром на псторијску страну, 1>.) с оззиром на карактеристичку страну. II. Психологија социјалних инд и в и д у а (друштвених ј единака) под утецајем: 1. насталог друштва, и то је:

а.) с обзпром иа природну страну, !>•) „ » културну 2.) случајног друштва. Дело је написано научним стилом, но, нпак је оно приступачпо и лајицима социјолошке науке. Морам приметити да је соцпјологија у модерној педагогијп од тако исто . огромнрг значаја као што је и експериментална исихологпја и биологија. На1огр, Вег§етапп, \УШтапп, Шватапп, Бетееу, Ногпе, и у нас Бг. Милан Шевпћ н Батогт Тгзкпјак јако раде на социјалном фактору у педагошкој пауцп. Неколико мојих чланака о томе нзаћиће у београдском „Архиву за правне и друштвене науке". пг. Паја Р. Радосављевић.

Б Е Л Е Ш К Е. Госп. Др. Паја Радосављевић позван је од њујоршког унпверзитета за правог доцента на пстој великој ш-коли. Јуна месеца настаниће се у Њујорку. Тамо ће давати два курза из експерименталне педагогпје у летњој школи за учптеље средњих завода (од 1. јула до 16. августа о. г.). Од 1. октобра предаваће па унпверзитету експернменталну педагогију, експер. психологију, антрополошку штудију ђака, логику и васпитање. Адреса ће му бити Ме\у Јогк, ТЈ»1\ г ег8ЈН'. ^акћт^оп Всјиаге. До тог доба бавпће се на унпверзитету у Га1о Аћо, СаШогпЈа, Инсталација вел. жупана Беле Матковића, обављена је у Н. Саду у четвртак 31. марта о. г. Српски просветнп заводп: Срп. вел. гпмпазија, срп. виша девојачка школа п срп. нар. основне школе по.здравиле су га заједнички под водством гпмназијског управнтеља госп. Васе Пушибрка. Споменик Коменском. Чешки родољуби издалп су позив за скупљање прилога за споменик Коменском. Споменнк ће се подићи у Кунвалду, где је било прво седигате Чешке Браће (1442—1500.) По милијона круна за народну просвету оставио је творничар Карло Котник словеначком друштву св. Ћирила и Метода. Слава му! Број ђака по разреду. У Данској прописано је за један разред 35 ђака, у ШведскОј 40, у Француској 50, у Угарској 60, у Србији 70, у Чешкој 80, а веле да нма п 100. Биће