Školski glasnik

П1К0Ј1СКИ ГДЛС1ШК

Стр. 85.

да ј.е тако и но другии шгголама. То за1ивучујемо и по овоме како је у нас. Трећи међународни конгрес о народном образовању, одржаће се ове године у Брислу од 30. августа до 2. септембра. Први оваки конгрес био је у Милану 1908. год., други у Паризу 1908. год. „Белгијска лига наставе" организује о. г. за време међународне изложбе у Брислу трећи таки конгрес. Он ће се у главном заниматп о успесима народнога школства и последпцама школства по моралну и интелектуалну народну просвећеност. Учитељ и писмоноша. Један немачки лпст пише: „1. окт. 1909. умировљен је у Дреневицу учитељ после 47 год. службе; добио је 952 марке мировине. У истом селу умнровљен је п један пнсмоноша, који је после 38 год. службе добио 1272 м. мировине. Занимљиво је да је учитељ био н поштар и као такав више година био претпостављен п писмоноши. Шта је учитељ? Париски „БЧ&аго" пише: „Могло би се желетИ, да је он честит човек, благ и кротак, који сеоску младеж учи читати, држи их у запту н моралу и не туђи их од св. слулше божје. То је главно". Алн ^еоп КоБеНп одговара на то питаље у „Апгои" овако: „Учитељ ове радпкално-социјалистичке републике је: 1. Највишп општински чиновник за чшнћеље школске собе. 2. Писар у секретаријату Мате. 3. Благајнпк школске благајнпце. 4. Рачуновођа школског фонда. 5. Дрогист, ботаннчар, мииералог п т. д. за школски му.зеум. 6. Столар, бравар, моделнста, резбар за наставу у ручном раду. 7. Професор економије за покусне њпве. 8. Здравствени чиновник за покрет против пијанства. 9. Сазивач конференцпја за народне скупове. 10. Директор позорпшта за удружења бпвших својих ђака. 11. Књижнпчар народне и школске књижпице. 12. Кувар за школску кантину. 13. Чиновнпк за осигуравање марве. 14. Директор музике или диригент музичких удружења. 15. Војник којн управља стрељачким вежбама омладиие. 16. Вођа каравана и путник истражпвач за феријалне колоније. 17. Извештач за статистику п за оснпвање историјских, медицински^, економскпх, књижевних и др. удружења". Слика просвећености из Шпаније. Једна путница пише из Мадрида: „У једној цркви клечала је на асурама чптава војска деце, набројала сам о.ко 200. Овчице су бпле оде-

љене од јарића, а узаним пролазом, ишао је један свепггенпк с камџнјом. То је била права камџија. Застао је пред једнпм дететом око седам годпна и питао: „(Јче со§а езреса(1о?" „Које су греси?" Одговор нисам чула, али по лаком ударцу познала сам да дете није знало одговорити. „Оие сова езресаЛо?" зачује се опет. Сад је добио тачан одговор. Обе девојчпце променуше места. Које се дете одликовало добило је светих сличица п медаље. Међутим је бич опет почео радити и деца су морала одговарати које су греси смртнн и т. д." Тома Масарик слободни чешки мислилац прославио је 7. марта 60. годишњицу својег рођења. Родио се 1850. у Ходонину у Моравској. Сво чешко друштво је с највећим признањем и одушевљењем прославило ову свечаност. Чешки педагошкн листови истичу значај његова рада на просветном пољу. Дај Боже, да још дуго ради на процват братског чешког народа па п Словенства у опште! Кратке белешке. За закладу Песталоцијеву у Најхофу скупљено је до сад 38.000 фран. Прплози једнако долазе са свију страна. — Прошле годпне имали су у Берлпну учитељи допуста због болести 7-9, учитељице 16-03, учитељице рада 12-9 дана. Од учитеља имало је због болести допуст 26.94%, од учитељпца 52-11 / с , од учит. рада 42-97 0 /о. Пруско учитељско удружење тражи у својој петицији упућеној државном. сабору 12. нов. 1908. г. да се према закључцима пруске учптељске скупштине даде учитељу најмање 500 мар. (600 К) за обављање дужности канторске п то само за једно богослужење. недељом и свецем. Ми хвала Богу сваке обичне недеље по трипут обављамо ту дужност: вечерње, јутрење п литургпју. — Учитељу Ебертину у у Герлицу хтео је надзорник да даде при ступању у мировину одличје орла, кућевни орден Хохенцолерна. Учитељ је кратко изјавио да он те не прпма: — Др. Е. Мојман до сада професор у Хали, позван је за професора филозофије и педагогије на свеучилишту у Лајпцигу. — Педагошка централна књижнпца у Лајпцигу има 27.618 свезака. Немачка учпт. књнжница у Берлину дала је на читање 9079 свезака. Просторије са 220 разних листова биле су многобројно посећене.