Školski glasnik

1>р. 7.

ШКОЈКЖИ ГДАСНИК

Стр. 111.

маме куд и камо јачу реакцају него ли онај надражај, који анелује на иервне органе или живчане ћелије, које су већ исцрпљене радом, умором или болешћу. У савезу с овим могли би навести различите Феномене нервне акције које ш# природи суделују и надопуњују ову тевденцију у акцелерацији и појачаваљу чулног надраагења. Примера ради, СОЛИДарнОСТ нервног систегла кондуциван је у оропагисању нервних импулза из једног поља или групе нервних ћелија у друго пољз. Та солидареост Функција објашњава донекле појачавање струја са другим струјама из других поља. И угодност се може појачати сходним нобуђењем других поља. И тако оео, што упливише на једно поље или групу нервних ћелија утиче и на остали систем. То јединство Функције са релативном диФеренцијацијом Функцаја различитих делова по свој прилицр', да образује Физичку основицу персоналности. (Наставиће ее.)

Образовање воље. Жарке благојеви^. — Сомбор. (Наетавак.) А. Образовање воље непосредним начином. 1. Надзором. У томе, да је надзор потребан, слажу се сви педагози. Чак и Русо, који детету даје толику велику слободу, Емила свога држи нод сталним надзором. Но Русовљев се надзор, као што и Шлајермахер каже, у нормалним вриликама не да изводити. Сједне стране, што би захтевао цео живот васпитачев, с друге стране пак, што се са више деце не да остварити. Надзор се очитује у двојаком облику т. ј. у позитивном и негативном. Негативан је надзор онда, кад дегету извесне ствари не дозвољавамо да види, чувамо га од штетних утвцаја, или кад му забрањујемо што. Позитиванје надзор нак код заповедања. Са гледдшта надзиравања интернатско васпитање морамо држати за умесно. у Немачкој зз ту цељ постоје т. зв. алумнеуми [у новије доба оснивају се

и код нас Срба], где се васпитанпк не налази само ш>д сталшш иадзором, него се ту водн 'брига о њему т. ј. о рациовалној и удесној душевној и телесној нези његовој. Језуитске школе су уопште добри интернати били. Домаће васпитање стоји до родитеља, до њиховог педагошког знања. Међутим је највише т.квих родитеља, који не знају да се ирема својој децн ставе на објективно становиште квалиФикујући рђаве наклоности дечије за несташлук; ако су послом оптерећен:! остављају их на „брижљиви" еадзор служавки или што јеваљаа још горе остављају се и без надзора. Истина је, да г.ма родитеља, који заиста са добрим педагошким тактом васоитају своју децу; који некако по нагону добро одабирнју дугаевну и телесну храпу дечију; који их по нагону хране са здравим лако сварљивим врстама воћа, са биљном храном, са јелима која шећера садржавају, који их хране са маунастим зељем којим им снаже коштана ткања. Али има их и такових, који са својим рђавим примерима управо трују дечију душу; који са неумесном прехраном, алкохолним, раздражљивим пвћем (који понекоји лекар ни за лек не употребљава), јако зачињеним јелима и облапорношћу пак упропашћују њихов организам. Има и интернатско васпитање својих лоших страна, но не могу му се одрећи они сјајни васпитни успеси, које су у стању на васпитном пољу да покажу интернати задахнути нравим педагошким духом. Браунинг (Впгтнп^) сећајући се заводског васпатања каже: „Не беше ту служавке, која би кварила и не беше ту родитеља, који бн се смејао несташлуцима дечијим", Негативна страна надзора се протеже и на душевни живот дечији. Као што не ваља, да се детету дају алколеа пића, исто тако је штетао да им се дају онаква знања, која им превазилазе душевеу снагу или уопште која и нису за њих. Русо је са овом негативном страном надзора отишао у крајност. Он васиитава дете од друштва сасвим одељено и тек кад је од 16 година, онда га научи читати. Ми не падамо у крајност тада, кад дете од 6—7 година