Školski glasnik

Стр. 112.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

научимо читати и читалачке иредмете му од сада одабирамо. Дечије доба скратити нпр. раним похађањем ш зоришта или васпитавањем „чуда од детета" није слободно. Позитивна страна надзора је заповедање. Васпитаника треба рано научити на то, да „(^поЛ 11 се 1; Ј оу 1, поп 11 се 1; ђоу1." Међутим са зановедањем треба штедљиво ноступати. Хербарт и Бред (Вгак!) кан?у, да васпитач не заповеда много. Нека даде васпитанику извесне волунтарне слободе, самосталности. Нарочито морамо пазити на ове две ствари: не заповедајмо мвого, и при заповедању будимо увек строго доследни! Некаје свака заповест одређена, категорична. Ако дете вдди, да су заповести васпитачеве смешне и неизвесне, недагог је свој авторитет изгубио: дете се ослободило хетерономије и биће тврдоглаво, упорно. — „Нека је педагог у свима приликама доследан". То је правило у педагогији од велике важности, нарочито испочетка, — рппшрш оТзв^а — нека педагог не буде лабав. И код дресуре животиња доследност је главна ствар! — Хербарт каже, да је свака дисциплина добра, чак и рђава само ако је доследна. Много заповедање нарочито X е р б е р т Спенсер побија са темељним аргументима. Он држи, да узрок највећем делу деморализиције лежи у одвише строгом, сухопарном школском животу. Кад дечак ступи у друштвени живот, то се обично догађа са јаком променом душевног стања његовог. Дечак, који је до сада васпитаван одвише строго, без самосталаости, под великим надзором, са многим заповедањем и забрањивањем, кад ступл у живот, долази из највеће хетерономије у најпотпунију автономију: те ће се лако откотрљати на ивицу моралие покварености, на стазу греха. Дечији живот нам даје за то много примера. Што је ваше трпело у школи ,.јарам", тим јаче осећа и жели слободе. Херберт Спенсер је с иравом могао да сравни ту за индивидулни живот важну истину с историјом човечанства. Аскетизмом средњег века ; претераним захтевима његовим (целибат иапе Гргура, умртвљење тела, испосништво, девичански завет, представе о паклу а де

лом помоћу оруђа које још и данас постоји) застрашено човечанство се у реФормацији купало у необузданим оргијама и тад је избила на површиву насилно угушена природа човечија. Тако пролази и оно дете, коме се само заповеда, забрањује, а све у св. име педагогијино; а кад једном дође до автономије, жељно хита за уживањем и тоне у талогу неморала. Добар педагог ће са развијањем детињим постепено напуштати заповедање и забрањивање. И тим ће постићи, да дете неће ни приметити, како је дошло до автономије. (Наставиће ее).

Шшш јиш настава у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера). Превео Аћтез. III. ОДЕЉПК, (Наставак.) ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ. А. Универзитети. 3.) Штуденти. Сведоџба зрелости са хуманистичке гимназије јесте услов за неограничено похођење универзитета, само философски Факултет прима за извесне дисциплине и абитуријенте с деветоразредних реалних школа. Штудије трају обично 3 — 4 1 / 2 године а штудентн су већином између '20 — 25. године. Академски триенијум, који је пређе био нормално време за штудије, данас је недовољан а нарочито у философском фнкултету, где штудије трају просечно 4 године. Школски одмор износи од прилике до 20 недеља, дакле на 2 / 3 целе године. Много се викало противу овако дугих Ферија али без икаква, права јер не треба заборавити, да се од проФесора не тражи само да предаје и руководи вежбањима него да и науку увапређују својим испитивањем, а за ово као и за научна путовања потребно им је четврт године. Па и за штудента, нарочито у вишим семестрима, ппје овај