Školski glasnik

Стр. 189.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 11.

обзири хуманизма. Уз јадиу учитељску илаћу већ то је велики удар, кад се учитељ разболп, а сад још и од те малепе илаће закидати од болесника и од породице му, — који је има —, заиста је неправнчно. Друго, са гледалишта материјалних интереса ове ће издатке оићиие у будуће моћи доста лако подносити; јер кад буду имале младе учитеље(-це) приликом попуњења места иза старијих учитеља, остајаће им знатне суме у благајници од квинквенала. Требало би још и то регулисати, што такође нпје регулисано, да у случају новчане казни и суспензије, — дај Воже, што мање ових било! — задржане суме остану опћинама, те ће и то бити некп регрес. Сасвим сиромашним опћинама пак треба из неких извора наћи помоћи, да се у случају болести учитељу може ставити заменик без открњивања његових берива. Сад је било на реду, да Драгиња Ант о н и ј е в и ћ е в а (Меленци) одржи своје предавање. Практичан рад из земљописа за Ш. разред у свези с мађарским. Међутпм, предавачица је послала збору своје предавање да се у седпици чита, а изостанак свој није ни чим оправдала. У тајној седници о овом елучају је било више говора. Решено је, да се предавање предавачицн натраг вратп да га у идућој седници предаје и пзречепо је, да се пзвине за изостанак са зборова имају у смнслу пословника подносити. Ђока Кнежевић (Кикинда) одржао је предавање из рачуна у I. разреду. Обрађивао је број 6 а предузимао је деломично грађу и из П. разреда и с тим у вези нриказао је своју рачунску таблнцу. Предавач је с живошћу и окретношћу предавао; но кад је предузимао дељење (и то деобу), предавач је цртао децу на таблу п тако по задатку јабуке делио, а знатно је ближе дечјем свету, управо неминовно потребно, да се прп деоби баш сама, деца из школе употребљавају, те да се дељење на њима очигледно предузима. Таблпца предавачева може се употребити кад се већ научено наставно градиво хоће и боље да утврди, као једно посебно наставно средство, каквих није могуће доста изнаћи и уиотребити; но док се нонеки број методски, свестрано обрађује, не може заменити руску рачунаљку, јер система ове таблнце није десетична. Предавачево је предавање оцењено као врло добро и изречено му је призиање.

Тако исто оцењено је као врло добро и предавање Милаиа Моцпћа (Кцкннда): „0 мерама за време" у свези са мађарскнм језпком и изречено је и овоме предавачу признање. Веселин Главашки (Вочар) чнтао је своје предавање „О-појачкој дужностн учнтељској". Управо, већ је у пређашњој седницп читао овај предавач тако предавање, и збор је начелно и усвојНо, да учитељство треба да Се ослободи од појаЧке дужности. Требалб је сад предлог за резолуцију иоднети и на основу псте представку НЦСабору, да се п на Сабору у том смнслу одлука допесе. У подужој расправи осветљено је ово пптање са свију страна, те је са свима против једнога гласа решено, да се у том смислу поднесе представка на Сабор а за мотивацпју да се употреби грађа, ко.ја је на збору изређана. Но и при доношењу овога закључка учитељство је доказало, да пије сталеж само за себе, него да је саставни део целога народа, те да и о том води бригу, како ће се са што мање трзавица решитн ово питање. У свезп са представком учитељство нодноси предлог да НЦСабор донесе одлуку, да се у једном манастиру по примеру у Буковпни оснује т. зв. п ој ачка ш к о л а. У тој школи учило бп се црквено н хармонијско појање и певање, а норед тогаи пероводство н рачуноводство. Оспм што би свршени ученпци овпх школа били црквени појци, билп бн они уједно и перовође и рачуновође у црквеним опћинама. Уз то би учили децу и омладину хармонијском појању у цркви. Нз онпх хонорара што нх опћпие сада дају за перовођство п рачуновођство, а многе опћине дају или давале би хоиорар још н за обуку у хармонијском појању те школе од укопа, венчања н т. д. установила бп се берива за појце. Ова би истина била скромна, али напокон, ова би зарада била за појце само узгредна, а они би морали имати и какво главно занимање, из којега би управо пздржавали себе и своју породицу. У нојачку школу примали бп се само таки, који пмају леп глас и добар слух а уједно и дара за овај позив. Уз лепо п складно појање знатно би се улепшало наше богослужење. Сад поред присилних одредаба морају да поје н таки учитељи, који немају никакве подобностп зато, па то служи па штету лепоти нашега православља. Поред избраних појаца