Školski glasnik

г.р. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Стр. 143.

лазио у додир и разговарао о многом чему, а највише о животу њихову. Све ме је интересовало. Па тако се поближе уиознам и са једним младим ратаром, човеком својих 30 година и станем се с њиме чешће упуштати у разне разговоре, јер сам вндео да паметно говори и да добро познаје прилике и о свему да се у разговору лепо изражава. Још кад ми стаде причати о својим дожпвљајима на путу кроз Србију, упозпадох у њему једног самоуког трговца, као што су оно по бачкој Чивути перјари. Купује по Србији перје и препродаје га овдашњим Чивутима. Тако исто купује по Србијп п косу (женску) и опет тако препродаје угарским Чивутима, који грдан повац па свему зарађују, те се са српском робом и богате. Па тако у разговору једномће ми се он потужитп, како не зпа ни читати, ни писати, а тако би волео кад би зиао. Држп да би му трговнпа много напреднија била, кад бп само још знао читати и писати па и нешто бар са бројкама рачунати. Знаде рачупа иешто напамет, ал не зна ппшга забележпти, на хартији, како је видео да се ради, рачунати. И т. д. И пупо се жалио и вајкао, што то иије научпо у дешпству, а како му сад треба. И менп сад сијну мисао кроз главу н помислих: Ха, ево менп прплике, да попупим своју учитељску праксу, ма и па сутону свога учитељевања. Да научпм овога човека што желн, па да забележнм и то у свој тефтер, који је већ на крају, алп је давно жељанјош о овоме ма н реч једну. Ал шта ћу са болешћу ! Нпсам смео даље у школу да идем и радим, а да се латим школе опет овако. Но ово је човек. Настава ће ова ићи много лакше. Живци ће ваљада моћи нздржати! И-ја му тад рекох: Е, Светозаре (през. Стојковић), кад тако волеш да знаш књпгу, ја ћу те научити, Долазпћеш мн свако вече по сат, сат и по п — ти ћеш брзо иаучитн што желиш. Шта мислпш?... Беше га обузела радост и чистоне знаде човек, шта да ми одговорн. Та је ли могуће, да ја научнм читати и писати ?! — Ето ћеш видети, само мораш бити издржљив. А почећемо већ од ндуће недеље, чим стигне Буквар. Дакле даље не бригај. Само напред! И ја сам даље нисам часио часа. Одмах сам поручно Ђоке Милића Буквар, који је

четвртог дана стигао, да сам у заказано време и дап већ могао отпочети наставу. II. Данас се иа све стране води брига о аналфабетама. У томе нисмо ни ми нзузети. II у пас је још грдан број оних, који не зиају ни читати нн писати. Једнп нису никад ни учили, а други, који су шплн у школу, па не веџбајућп се нпкад на књизи, заборавилп су, као да нн они учили нпсу. Па није чудо што се толико повела брига око њих, да се на све сгране прегло, како да се аналфабетство сузбије и бар на што мањи број сведе. А у тој ревности око заузимања за учење аналфабета, тражи се н пачпн, како да се та вештипа код њих што лакше и што брЖе нзведе. Тражи се једна посве лака метода, за коју се стварају п измишљају п Букварови, који би као помоћно срество припомогли постигнућу томе. Ја сам знао то све, када сам се одлучио да мога Светозара аналфабету, научим читању и писању. Зпао сам и за Букварове који данас постоје у нашој школској књижевности. Знао сам за Андерлићев и заБросветин Буквар. Знао сам н за буквар уљмапског методичара, по којем п онај Лала, са стапарскпх салаша, научи у једном скоку читати, јер је то опет „Чудо одБуквара." За све сам ја то знао, али сам ипак преко свих тих Букварова прешао, без да сам на њихову помоћ и помишљао. Мислио сам, један обичан добар дечји Буквар за I. разр., са свим ће бити добро срество. Методу ћу пак употребити ону, нешто мало друкчију, којом сам се служио кроз цело време свога учитељевања. II што ја не бп, без нарочитог иначе многог премишљања, успеха постпгао. Та за то' сам и поручио Милићев Буквар, ио којем, кад и дете прочнта десетак слова, може прочитатн н без нарочпте велике обуке н цео Буквар. А шта тек треба са зрелим човеком да буде. II тако, кад ми је Буквар стнгао, ја сам саму наставу отпочео овако: Првог часа, после обичног увода, како треба да пази само, пак ће ускоро осетити велику радост, дао сам му таблицу н ппсаљку у руке. Упутио га за тпм, како писаљку да држи и захтео, да по таблици повуче каКве год линије, које је ма кад где повукао у каквоме послу сВоме. (А говорпо ми је, да је са оловком бележио по дрвету овда-онда, кад