Školski glasnik

Стр. 144.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. В.

је хтео што да иаправи и тестером да иретестери.) И пошто је то учпнио, те ја видех, да оловком добро влада и разне линије по своме начину повлачи, упозорио сам га на стране од таблице и на црвено испаране ознаке п како се међу њима пише. Нарочпто сам га упозорио иа редне ознаке ради потезова и слова и позвао га, да пише бнло какве лнније само између редова дотичних линија, па сам му онда рекао, да се такове лпнпје зову потезови. Неке сам му потезове и ја припомагао написати показиварвем, а друге многе је писао он сам, уз моје упућивање. И ја сам тако извео с њиме скоро све потезове, којн су му били потребни за склапање првнх слова према Буквару, а ои пије о томе ништа ни знао, нити сам му говорио, зачега ја то с њиме пишем. (Паставиће се).

Прегл?д књага. Одговор Др. П. РАДОСАВЉЕВИЂУ. У 4. 5 и 6 броју цењеиог овог листа одговорио мп је г. критнчар на шнроко нападајући ме пешишце. Изгледа мн, да је заборавио шта је ппсао у првн мах о мојој дпдактицн, а уједпо да је заборавио и на књнжевничку иристојност, на п лнчну скромност подмећући ми, да сам од њега узео поједипе мислн. Управо због овог потоњег иападаја морам још једном одговорити др. II. Радосављевпћу. Некамн нзвинп г. унпверзитецки професор у Амерпцп, алп ја његове чланке по часописпма пе чптам откад нам из Сомбора отиде, те тако до данас нпсам читао ни оно у „Новом Васпитачу" од 1907, год. |за које велп, да сам од њега узео мисли. Да нисам читао ко хоће нека верује, ко пеће не, ну да оне иаведене мисли нисам узео од истог уннверзитецког господппа доказ је то, да смо ја н тај господпн истовремено раднли на овој сомборској школи и у исто време имали евоја посебпа Литографисана скрипта он пз педагогпје, где је у пеком хум-бугу додирнвао и дидактпку, а ја посебно дидактнчна скрппта и тада тај господин нити менп, а пити пкоме да је говорно о каквим узетпм мпслима. Прп своме одласку од нас, мени је предао своја скрипта из историје педагогије, јер сам га у томе заменуо, а педагошке бе-

лешке мора да је предао колеги Б. Борђошком, јер сам од нстога добио о. год. 6. априла да их чуда ради видим, шта лежп у њима тако скупоценога, да сам знао узетп. Уверих се, да би ми из њих срамота било ишта узети. Из „Новог Васпитача" 1907. год, пак да нисам могао узетн доказ је, да се у записнику школскког савета седнице од в. и 7. септембра 1906. год. ово налази: „рукопис Дидактика од проф. П. Терзина пздаће се на оцену глав. школ. референту" (види „Школски Лист стр. 416. извештај седнице Школ. Савета). дакле ја нодастирем своје дело на оцену пре год. дана, а узнмам мислн једног наводно универзитецког професора у Америци из „Новог Васпитача" после године дана. Тако што сме да тврдп један књижевник „свецког гласа" и апостол „јавне правде". Заиста баш свачега у Амерпцн ! Иосле овога могао би п завршити сваку даљу полемику са висркоученим, али нескромним г. универзитецким професором. Али ради његове „јавне правде" опетујем што сам и пређе рекао, да моје дело није без мане, ну да је оно у иашој школ. књижевности прво, те пије ни чудо што је несавршено; сређивах н паведох шта сам употребио; мој позив као практичног предавача на учптељск')ј школп и није, да испитујем нове истине, већ да утврђене дпдактнчке нстнне дадем својим учепицима. А које ћу ја истппе узетн за подлогу свога рада, то је тек чисто мо.је право; ја признајем великп успех експеримената за иптроспекцпоналиу пспхологију, али не могу још засада признати посебпу експерименталну педагогију; прпзпајем и уве равам све срп. учптељство да је и да ће г. др. П. Радосављевпћ много допринетп својпм трудом за напредак психичкнх испитивања, призпајем да у томе раду додпрује и дпдактичка пптања, алн категорички негирам, да је икаковн авторитет у дидактици, јер још нн чуо пнсам да ее стим питањем системацки бавно. Читати — читао је и о томе миого, али све то песистематцки репродуцира; прнзнајем, да се његова „амбиција креће између експерименталпе н биолошке педагогије", верујем да ће п у томе путу вредпо раднтн, али сам напред уверен, да ће н ту остати на нспитИвању п ншнт впше, На послетку, јако би се радовао, да впсокоученн г. наводпо