Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 127.

напрезања. Варошка мааа и лени, троми сељачки дечак подједнако иате од слабог надражен>а. По срећи, модерне методе и нроучавање деце дошле су до опћије увиђавностн за неопходност активности, како у духовиом тако и у физичком развићу. Америка, у којој се највише проучавају деца и ђацн, и која се с правом назива колевка иедологије, већ од две-три деценије применила је у своје пиже и више основне народне школе резултате научног испитивања. Мене просто задивљава американско народно просвећивање. Деца су у њиховим школама као и на дому (што је врло главна ствар) ослобођена оног вештачког напрезања, што наше ђаке чини да су тако малосвесни, алчаци подли и нервозни. Др. Холмс обраћа нарочиту пажњу последњој тачци у својој листини узрока опструкције за физичко растење, наиме невременитом, неумесном тешком раду. Он показује, прво , да се с децом не поступа економски, друго , да она раде оно, што нрактички не вреди ни „по луле дувана" п треће , да па длаку држање наставних часова брзо исцрпљује виталне силе, чини застој у растењу и убија у појам дух и савесност. Истину овога потврдиће сваки учптељ, који има посла с децом оваке багре. Др. Холмс тврди, да је радиичко дете по свој прилици најгрознпја интерференцнја детињег раста изван слабог храњења, од ко.је ће једном патити будућа генераццја. Његова конклузцја треба да је сваком васпитачу дубоко урезана у срце: „Живот, који је слободап од жеље, бриге и тешког рада неопходан је за духовно н физичко развиће детета; и пошто се физички стас пре деветнајсте или двадесете годипе живота не завршава потпуно, то би требало да ниједио дете до деветнајсте или двадесете године младосги не зна шта је то тешкп рад." А како је то у нас? Како су јадни наши средњешкодци а особито приправници! За мог учитељевања иа сомборским учитељским школама од њих 107 приправннка (да ие спомпњем тако исто бедпе н .јадно незаштпћеие прпправннце).

беху 41 туберкулозни (19 их је бацало и крв !) 39 патило је од перијодичие главобоље, (један је и формално полудио), 28 беху жртве несанице, ал' што да ређам ове различите болести, које сам помно п с поверењем својих ђака водио укратко речено: од њих 107 не беше ниједног здравог. И још се онако јадници морадоше патити глађу, лошим станом, осветљењем, школеким прибором, кубуром око тихог п мирпог учења, бубањем ствари, које немају никакву вредност, нити ће им икад у животу доћи*). Не. у нас, као и у браће Хрвата, Словенаца п Бугара ђаци су великп патници. Погледајте пх само а особнто учпт. приправнике, који су и иначе мање више доживели разна прикљученија док не ступпше иа праг препарандије: згуреии бледи као исушени лимунови, не можеш им ухватити чврета погледа, сметени, тајанствени, клонули или ексцентрични, перверзни, сервилни — неспособни за велики и свети- рад српског народног учитеља. Ја их добро разумем и жалим их као своје најрођеиије, тим више, што то иије њихово дело, већ средине, у којо.ј се крећу, садањег изопаченог васпитног система и нехаја оних, који нх образују. Ал оставимо ово сад — пођпмо даље, јер повређене ране двапут више боле. Ш. Важност нашег мерења растења ннје просто ннтересантна ствар, у колико истражујемо узроке, већ се оно повећава и фактом, да се скоро свп овп узроци могу отклонитн. Инадекватна храна п за радничко дете може се и мора спречити бољим социјалним прнликама; они, који се интерееују и љубе своју омладину (коју иазнвају и „узданицомнеба н земљи, ал' то су нажалост пусте рече," као и речи наших „лнтерариих" патријота) морају форсирати да друштво притекне у помоћ њиховој бољој реорганпзацији, Сметње, које чини болест морају се паралисати појачаним васпнтањем у правцу хигијене, и школски лекарн требали

*) У најновије време те су се невоље донекле ублажиле, а наромито еамарјанеким. сј цен тамошње срп. добротворне женоке задпуге, задруге која В"ше »ербује^ Н<* ГО ЛЧ ев.Ч. ТДМОЈУЊ. I МУ1ЈЈК « инте ИГ «