Školski glasnik

(Јтр. 128. ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

"Р-

би да спречавају, а не да лече болести; они треба да ђаке испитују кад су здравп, а не кад су већ једном ногом у гробу. Кад је већ у злу навику прешло, да наш народ зове доктора кад му треба поп, онда барем у школи треба лечпти ту злу и штетну навику. Вегатачко напрезање може се скоро посве сузбити са професијоналннм образовањем учитеља, док се претерано или слабо надражење средине дечије може поправити само опћим васпитањем и просвећењем човека, који ће знати, ко.ји су неопходни условп за уживање дечијег права у слободи развића. Да би учитељ и родитељ могао испунити своју дужност у брисању опструкција у растењу детета, у првом је реду неопходно да знаде, где оне постоје. То захтева знање о нормалној висини, тежини и обиму прсију за детиње доба, а онда је неопходно да знаде детиње актуалне мере. С тога се мерење састоји просто у детерминисању висине, тежине п обима прсију, што онда треба сравнитн са нормалним вредностима. Онде где су деца мања испод те нормалне или просечне вредности, треба потражити узроке. Класификација, коју мало час поменусмо може при том добро послужити као руковођ. И ако је могуће те би узроке требало отклонити пре него што се јаве перманентни или озбиљни поремећаји. Таблице под бројем 1., 2., 3., и 4., удешене као нормалије за висину, тежину, обим прсију и средње разилажење од нормалне вредностн у висини и обиму прсију, преетављају растење деце у различитим деловима Сједињених Држава. Ја их за то изнашам, јер су она досад нај ауторитативниј а. Таблица 1. показује просечну американску висину, коју је математички израдио Њујоршки антрополог универзитетски проф. Др. Франц Воас, на темељу података од 45.151 дечака и 43.298 девојчица из Бостона, Сент Луиса, Милвокеа, Вурцестра, Торонта (Канада) и Окланда (Калифорнија). Ова таблица уједно износи и апсолутне и процентуалне годишње прирасте истих вредности.

МИИИИ ^ССГОИ^ОСОСО^ОСЛ^СО^О!— 11

Редни број

И-* 1 И' И-'РН' Н-* И- 1 • И- 1 И- 1 СО^ЈОСЛН^СОГОИ-^ОСОСО—ЈОСЛ " 15 " м ^ " ч зззазззз ззззз®

Апрокси»1ативно просечно доба

1гг Н^СОСО^^СЛСЛОтСЛСОН-'10 СЛ СП 1С —Л М СЛ О 00 О 10 [:с СЛ 00 Н- 1 О СЛ О! СО СО -Ј 00 О СС ОЗ Н- 1 оо СО ОЧ О Н-' 1 ^ СО СО 01 сл

Број проматрања

Ч ^ 10 О -Ј СЈ1 СО И О 00 С СО М ^0ч665ет^05бб00Об-Ј

Просечност за сваку годину (Инчи)

> >

: О И^ 10 50 10 ГО Н* 1-* Н- 1 Н- 1 10 10 10 ' С 6 6 6 ОД И СО -ј 6 1С 00 И М

Апсоиутни годишњи прираст (Инчи)

! ^ ЈО СО .4^ СО СО СО СО 10 О СЛ ■ ^слгбзеоооб^боосслн^сосб

Постотак годишњег прираста

^^[ОСО^^Г^СЛОЛ^СО^ 1 —1 Н- 1 • О 0( 4^ м^ СЛ СО М> 10 О О 10 1 О -.1 0( СО и СО О 1:0 СО СО И и О' ОИ05<|И^Ч-НООСЈСОО

Број проматрања

О О О О 0( 01С1 ол ^ ^ ^ ^ ^ ! 10МИОС0ОССИСС-Ј01С0И -ј 1.0 О ^ О' -ј СС -Ј —Ј СО СО ! I 1|Ј 1 1 N [ I Ј1

Проеечност за сваку годину (Инчи)

ДЕВОЈЧИЦЕ

ј ј © © Н* М 10 10 10 10 ГО 1\0 10 10 1 1 6(61о6^сои666^6

Апсолутни годишњи прираст (Инчи)

I | О К* [О СО ^ 01 ^ 1 1 ооос5|ососои^ого^сла)

^осготак годишњег прираста

03 50 М кн кч о а к

Таблица 2. показује просечну амерпканску тежину, која је математички израчуната на темељу података око 68.000 деце у Бостону, Сент Луису н Милвокеу; она уједно показује и апсолутни и процентуални годишњи прираст исте вредности:

ииии С0 10ИОС>00-10СЈ1^С010И

Редни број

иииииииии СО-ЈОО!^СОМИООС0^10 >

Доба у годинама

И^ Н- 1 , : м о О СС -Ј О ол О! ^ ^ 1 И -1 ол ^ С О О"! СО ^ О СЛ Ог^ГОООСО-Јн^-О СЛ 6'. гб

Просечност за свако доба (Фунте)

> М

Апсолутни го ■ дишњи прираст (Фунте)

нЧ > Ј5 К

ИИИИ Н- 1 ! ј 1О1О10ОС000 рс0рр1 --1 00 СО СО -Ј Н* -3 СО М СЛ 1

Годишњи процент^ални прираст

Просечноет за свако доба (Фунте)

> М » о Оц нЗ К -Е

Н- 1 ] СОСЛСОООррСЛ^М^^! ; иб^бб^ослбсосс '

Апсолутни годишњи прираст (Фунте)

М М М Н- 1 Н- 1 | 1ОСЛС0И*1ОС0ррррр| ' сомслб-Ј^слбсооб 1

Годишњи процентуални прираст

<N2

СО р. Н о>